Čovek bi pomislio da smo u stvari jedna te ista osoba ali nije tako.
Miloje Sekulić je spomenuo informacije spomenute pre nekoliko meseci ne znajući da studenti na stručnoj praksi uveliko rade na dokumentovanju tvrdnji spomenutih početkom godine.
Sve informacije su oko nas, ali ih je potrebno spakovati u smislenu formu. Sa FON-a su sa nama u julu – Marko Tomić i Vukašin Bojanić. Oni će predstaviti svoja istraživanja.
U sledećih nekoliko članaka će biti obrađene činjenice o marketingu, Facebooku i internet korisnicima u Srbiji kao i o najskupljim ključnim rečima u Srbiji.
U Srbiji 80% oglašavača su inostrane kompanije koje u svom marketing mixu bace i neku mrvicu budžeta i na online oglašavanje. Ove budžete uzmu medijske kuće (obim prodaje niko nereportira u audit). U Srbiji nedostaje objektivan monitoring online oglašavanja kao što pravi tnsglobal.
Većinom mala i srednja preduzeća u srbiji jednom probaju online oglašavanje i nikad više. Nevide svrhu oglašavanje i biznis model. Pre neki dan je su pisale novine 30 eur za web stranicu a 100 eur na oglašavanje.
Moje mišljenje je da se stvari polako popravljaju. Setimo se samo onih vremena kad za klik nije mogao da se dobije ni jedan cent. Sad su ipak neke branše počele da se reklamiraju, na primer auto industrija, turističke agencije u sezoni, aukcijski sajtovi, banke… Verujem da će uskoro i ostali shvatiti da je internet bolje mesto za reklamu od većine ostalih medija.
Ne možemo se složiti sa vama. Posla ima samo ga treba ponuditi. Potrebno je obići mnogo mesta kako bi se stiglo do oglašivača. Ima i domaćih ali i stranih kompanija. Sa interesantnim budžetima i neverovatnim rasponima. Kao i u svakoj vrsti marketinga. Pitanje je samo kako odgovoriti na zahteve i dati pravu ponudu.