Konačna analiza potrošnje u (Internet) marketingu u Srbiji i Hrvatskoj
Poslednja u nizu analiza u julu 2011. odnosi se na potrošnju novca u oglašavanju na primeru dve susedne zemlje. Udeo Internet oglašavanja u budžetima je relativno mali, i meri se sa nekoliko procenata (2,16% u Srbiji i 7,43% u Hrvatskoj).
Prethodne analize kao i ova (o najskupljim ključnim rečima u Srbiji i stanju Interneta u regionu) kreirane su od strane studenata koji borave u našoj kompaniji na stručnoj praksi.
Tokom avgusta 2011. očekuje nas nova serija analiza kao i novi studenti. Naše članke možete redovno dobijati ako se pretplatite na RSS izvor.
Paket sa različitim formatima analize možete preuzeti OVDE.
Potrošnja na Internet oglašavanje
Tokom 2009. u Srbiji je za internet oglašavanje potrošeno 2,5 miliona evra, a u 2010. čak 6,5 miliona. To znači da je relativni rast bio 160%, što zvuči impresivno, ali kada uzmemo u obzir da je udeo internet marketinga u ukupnom oglašavanju 2010. u odnosu na 2009. porastao na svega 2,16%, vidimo da ima još dosta mesta za unapređenje u ovoj oblasti.
U susednoj Hrvatskoj je situacija nešto drugačija. 2009. je na internet oglašavanje utrošeno 15,2 miliona evra, a u 2010. čitavih 20 miliona. Relativni rast je bio znatno manji nego u Srbiji – 31,58%. S druge strane, apsolutni rast je bio 13,86%, zbog mnogo većeg udela interneta u ukupnim sredstvima oglašavanja.
Korisnici i potrošnja
Potrošnja i odnosi - Srbija/Hrvatska
Ukupni broj internet korisnika u Srbiji je 4 107 000, što znači da je na internet oglašavanje utošeno 0,61 evra po korisniku u 2009, dok je ta cifra u 2010. i više nego udvostručena i iznosi 1,58 evra.
Opet u Hrvatskoj imamo sasvim drugačije rezultate. Sa 2 244 000 internet korisnika ona je daleko ispred, jer je u 2009. za internet reklamiranje potrošeno 6.77 evra po osobi, dok je u 2010. godini je izdvojen 8,91 evro. Ovo je uvećanje za preko 30%.
Iz navedenog vidimo da se u Hrvatskoj daleko više izdvaja za ovaj vid promocije. Hrvatske firme ulažu 5,6 puta više novca za marketing po internet korisniku nego one u Srbiji. Veći je i udeo u ukupnoj marketing potrošnji. Srbija po tom pitanju kasni, ali to znači da nam je ostavljeno daleko više prostora za unapređenja.
Sekundarne posledice
Tokom 2009. je, zbog jakog uticaja svetske ekonomske krize, opalo ulaganje u oglašavanje za više od 20% u odnosu na prethodnu godinu, ali je tokom 2010. je primećen blagi rast. Zapazili smo i da se u Hrvatskoj znatno manje ulaže u outdoor vidove oglašavanja, što se može objasniti odlivom sredstava iz ovog tipa u internet oglašavanje. Ovu priliku treba iskoristiti i biti među onim firmama koje su shvatile značaj nastupa preko interneta i time sebi ostvarile značajnu konkurentsku prednost.
Tržišna ponuda
U Srbiji od nedavno postoje 2 kompanije koje su Google sertifikovani partner za oglašavanje, dok je u Hrvatskoj taj broj 9.
Izvori
AGB Nielsen Srbija, Rep.hr, Biznis.ba, Euromonitor, blog Dragana Varagića, Google Partner Search
Marko Tomić i Vukašin Bojanić – tokom letnje stručne prakse (studenti Fakulteta organizacionih nauka – smer Informacioni sistemi).
Pingback: Novac u rukama | Hugemedia Blog
I dalje nedostaju izvori i metodologija da bi se ovo istrazivanje prihvatilo kao merodavno.
Pa ovo je smesno, uzeti sve nepouzdane izvore tipa wikipedije i onda sve to umiksati.
Osim sto navlacite posetu, ovo nema bas nikakvu upotrebnu vrednost.
Korišćeno je više izvora kao što se može pogledati kako u tekstu tako i u priloženim dokumentima. Tačan broj Internet korisnika kao i stanovništvo su dobijeni upoređivanjem informacija kako iz prethodne analize stanja Interneta u regionu (izvori – Wikipedia, Google, Facebook,Internet Statistics, ITU). Informacije o potrošnji su preuzete kako od AGB Nielsena tako i Euromonitora, kao i detaljnih preseka potrošnje kroz blogove, komentare i intevjue oglašivača.
Svrha analize je da sakupi informacije koje postoje raštrkane na mreži u smislenu formu koja može da da pogled na tržište.
Ovo je vredan rad i pokusaj organizacije podataka ali cini mi se da su bez ikakve ograde korisceni samo oni podaci koji daju optimisticniju sliku trzista kod nas (iako je ton postavljen da kaskamo za Hrvatskom, sto je tacno).
Meni je i dalje najveci problem tu broj korisnika Interneta jer mislim da su cifre sa Google ad servisa i ITUa neupotrebljive za ozbiljne analize jer ne uracunavaju veliki broj faktora koji uvecavaju broj (kuca-posao, vise platformi itd)
“Srbija po tom pitanju kasni, ali to znači da nam je ostavljeno daleko više prostora za unapređenja”
Story of my life. Za svaki bitan ekonomski pokazatelj od 1945. pa do danas, stoji apsolutna ista tvrdnja. Nase stope raste su fantasticne, ali stope razvoja su ocajne sto nam daje prostora da se razvijemo brze, bolje, sta ja vec znam kako, uceci na negativnim iskustvima drugih vec razvijenijih.
jednastavno polazne stope na osnovu kojih se racuna rast su ocajne i takve ce biti, po svemu sudeci, jos dugo.
Postovani, sajt interentworldstat nije relevantan izvor za prikupljenje podataka o Internet ili fejsbuk penetraciji. Ovaj sajt samo prikuplja sekundarne podatke i tako ih prikazuje, i to cesto sa velikim greskama. Recimo na ovom sajtu se moze videti netacan podatak od broju korisnika Intenreta u Srbiji koji je i vas student koristio (56.18%). Medjutim, na sajtu ITU (International telecommunication union), na ciji se podatak vas student i sajt internetworldstat poziva, stoji da je broj korisnika Interenta u Srbiji 40%. Argument da neko misli da podaci RZZS koji je jedina zvanicna institucija za prikupljanje statistickih podatak u Srbiji, nisu tacni a da ne da ni jedan argument u prilog tome je krajnje neozbiljno. Takodje, podatak da RZZS nije racunao upotrebu mobilnog intereta je netacna (jesu, 20% korisnika interenta pristupa interetu putem mobilnog telefona). Posto se vas clanak odnosi i na Hrvatsku na sledecem linku mozete skinuti relevantne podatke za Internet pentarciju u celom svet pa cete videti da ni podaci za Hrvatsku nisu tacni. http://www.itu.int/ITU-D/ict/statistics/material/excel/2010/InternetUsersPercentage00-10.xls
Dragi Dalibore, hvala na informacijama. Sve navedeno ima smisla.
Radi normalizacije podataka i poređenja više izvora uzeta je informacija o određenom broju stanovnika Srbije.
Informaciju o načinu pristupa Internetu (21,8%) ne možemo da uvučemo u kontekst analize koju smo radili kako nismo poredili načine pristupa već korisnike koji pristupaju i koji su profilisani od strane . Nadamo se da će sledeća analiza o realnom korišćenju Interneta putem mobilnih telefona i uređaja dati prave podatke.
Niko ne omalovažava informacije RZZS niti dovodi u pitanje. Problem nastaje u poređenju informacija RATEL i RZZS koji umeju da budu u raskoraku. Takođe informacija RZZS-a je iz aprila 2010.godine. Mi operišemo sa trenutnim podacima i to pravi dodatne razlike.
Sama analiza nije zvanična statistika, već pogled na informacije koje su dostupne i pokušaj sagledavanja tržišta. Takođe očekujemo nove informacije od RZZS tokom septembra kako bismo mogli bolje da razumemo strukturu korisnika i tendencije.
Odlicna analiza, neki zakljucak je da usmerimo malo agresivnije nase sajtove ka hrvatskom webu, tamo se vise moze zaraditi od Adsensa izgleda 🙂