Moramo da živimo u svetu u kome žive naša deca – Marjorie Scardino CEO Pearson

Kompletan koncept učenja kao discipline se menja. To je činjenica a ne ideja. Jednostavno – stvari se moraju pomerati dalje od koncepta koji su nekada postojali. Ima nas  sve više, znanja je sve više, tehnologije se menjaju, deca postaju svesna budućnosti svakog dana a učionice su i dalje iste.

Moramo da živimo u svetu u kome žive naša deca – ovo je rečenica koja nas proganja od trenutka kada je izgovorena tokom prezentacije novog koncepta školskih udžbenika koji treba da učine akviziciju znanja zanimljivijom i lakšom – iBooks2 kompanije Apple.

Nedavni podkast (Freakonomics) o problemima uspešnosti javnih škola tj učenika koji pohađaju škole u Americi je izdvojio bih priču o potrebi da se ustanovi suština problema u obrazovanju – kako deca uče, koji koncept im najviše odgovara, koja znanja se teže usvajaju a koja lakše i na koji način.

Priča o standardnom broju od 24 učenika po razredu zvuče kao neostvarim san – a možemo da kažemo da je izvodljiv i radi posao (Politehnika koristi koncept od 1991.godine u srednješkolskom obrazovanju).

Svaka škola mora imati praktično korišćenje znanja – jer to jeste najbolji način testiranja naučenog. Izgovori i bežanje od odgovornosti koje imamo prema onima koji dolaze posle nas, nas vodi u  stanje zavisti prema drugim zemljama, tržištima, ljudima.

Učiti bolje, efikasnije, napraviti bolje i svrsishodnije – su ciljevi kojima stremimo. Puka imitacija ili emulacija može biti prisutna u meri da se neke stvari usvoje i shvate kako funkcionišu – ali ideje i realizacija nisu rezervisane za zemlje sa više novca ili mogućnosti. Rezervisane su za one sa maštom, željom i snagom da se istraje do kraja.

Možda i ne dođe priznanje od društva oko nas – bitan je osećaj stvaranja nečeg dobrog i učenja ljudi.

U našim kancelarijama postoji spisak koji vidimo svaki dan koji se tiče onoga u šta verujemo i svaki dan radimo

Ako ne naučiš nešto danas iskoristi taj dan da naučiš nekog drugog