Slavko Đurić – student na praksi tokom leta 2012 godine. Neki pogledi na školu, znanje, studiranje… Imao je težak posao da istraži marketing tržište ex-YU i uspeo je u tome (sa svojim kolegom). U pauzama je napisao tekst za naš blog.

Slavko Đurić

Pitanje koje nekoga dočeka ranije, a nekog kasnije, ali je izvesno da se svaka osoba susretne sa istim barem jednom u toku odrastanja. Odgovori često budu opšta mesta, ali se prilikom odrastanja oblikuju u nešto shodno daljim interesovanjima. Kao neko ko je završio Elektrotehničku školu, smer elektrotehničar računara, a sad sam na FON-u (IT smer) koji je prilično menadžerski orijentisan fakultet, može se reći da nisam imao jasnu sliku o tome šta želim da budem. Pri upisu u srednju, kao i na fakultet vodio sam se ubeđenjem da želim da radim „nešto“ oko računara. ŠTA konkretno ni sam nisam znao. Ali sam i pored toga imao određena očekivanja, u pogledu raznih predmeta koje sam slušao u toku svog obrazovanja.

Čemu to služi, a pritom i ne radi?

Česta konstatacija prilikom upoznavanja sa raznim predmetima u toku školovanja. Prinuđeni smo da slušamo dosta stvari za koje lično mislimo da su nepotrebne. Takav zaključak se izvodi na osnovu prilično dosadno materije, ili loše koncipiranih predavanja i vežbi, pa samim tim se smatra(od strane nas studenata) da nam takvi predmeti neće trebati u životu.

Konkretno, na fakultetu smo imali prilike da slušamo određene predmete iz oblasti menadžmenta, i proces učenja je bio sledeći. Počnete da čitate knjigu i nakon nekoliko stranica usled suvoparnosti materije odustanete, pronađete odgovarajuću skriptu sa studentskog foruma, a u njoj razna nabrajanja određenih podela, i potpodela, i na kraju pogađate još podela, koje faktički treba naučiti napamet. Onda pronađete konkretna pitanja i odgovore iz prethodnih rokova, i to bude glavna materija za polaganje ispita. Šta smo konkretno naučili, hmm nije bitno, predmet je položen. Da ne bude da imam određeni animozitet prema menadžmentu, slična situacija je bila sa manjim brojem predmeta iz IT struke, koji su nažalost usled loše organizacije predavanja i/ili vežbi od strane odgovarajuće katedre, svedeni na učenje pitanja i tačnih odgovora.

Prva godina prođe, a od konkretnog znanja iz oblasti informacionih tehnologija ništa nismo usvojili. I što je interesantno najzanimljiviji i najkorisniji predmet, barem meni, bejaše Ekonomija. Nakon prve godine stvari su znatno jasnije. Većinu predmeta je bitno samo položiti, i posle ih zaboraviti jer nikakve koristi od njih nećemo imati. Slična priča je otprilike sve do četvrte godine u kojoj se susrećem sa mnogo korisnijim stvarima, usmerenijih na IT, projektovanje softvera, programiranje aplikacija, veb dizajn. Istakao bih i veliki broj projektnih radova, koji pružaju mogućnost lakšeg i često interesantnijeg polaganja ispita. Iz prethodnog bi se moglo zaključiti da i nisam preterano zadovoljan fakultetom. Rekao bih da je to stvar perspektive i očekivanja, velika očekivanja prate i velika razočarenja. A ja konkretno i nisam znao šta da očekujem.

Očekivanja

Ako vratim film na leto 2008. godine, to je period u kome sam se suočavao sa najvažnijim izborom u životu do tada. Koji fakultet upisati, da li ću upasti na budžet, šta očekivati od daljeg školovanja, studentskog života…? Dosta različitih faktora(odgovora) koji utiču na zadovoljstvo izborom fakulteta. I pored gore navedenih kritika na račun mnogih predmeta, može se reći da Fon pruža uopšteno znanje u različitim oblastima, dok se za usko specijalizovano znanje iz pojedinačnih oblasti moramo sami snaći. Tu priču oko individualnog angažmana spominju i sami profesori, i to se može protumačiti kao izgovor za nedostatak volje i kreativnosti da se određena materija približi studentima. Generalno sam zadovoljan manje stečenim znanjem a više iskustvom, koje sam stekao na osnovu četiri godine boravka na fakultetu, i slušanja uspešnih poslovnih ljudi na raznim predavanjima.

Koliko je sve to bilo korisno pokazaće tržište rada.