Kako digitalni svet počinje da se usložnjava (ne brinite – u pitanju je ciklična stvar u medijima i veoma je primetna u digitalu jer se stvari menjanju veoma brzo) tako se i merenje kao i praćenje efekata rada, brzo menja.

Jednostavno – upravnik (menadžer) analitike shvata da sa novim sadržajem i novim tipovima podataka kao i vrstom uređaja – shvata da stvari više nisu kao što su nekada bile (prošle nedelje npr). Nije da merenja koja su postojala više ne važe (itekako su bitna i nisu se izgubila), već dolazi do hipersegmentiranja podataka. Podaci koji dolaze od analitike počinju da izgledaju kao mikro niše izvora (i korišćenja) podataka.

Jedan digitalni časopis kao što je Wired je morao zbog kompleksnosti svog izdanja da pokrene nove Twitter naloge kako bi segmentirao saobraćaj. Praćenje saobraćaja sa mobilnih uredjaja se segmentira na pristupe kroz pregledače (browsere) ali i izvorne (native) aplikacije. Specifičnost izvornih aplikacija se zasniva na tome da se aktiviranje analitike ne vrši kroz izvršavanje klasičnog koda već kroz dogadjaje (events).

Tako prikupljeni podaci postaju zastareli (ili bolje reći siromašni) po pitanju dubine i segmentaciji podataka posle nekoliko meseci kada počinju da se pojavljuju novi konzumenti sadržaja i novi parametri po kojima mogu da se prate podaci.

Suština priče je da – svaki online posao zahteva kontinualno praćenje i bavljenje podacima. Kao što su nekada vlasnici radnji gledali ko im prolazi pored izloga i menjali reklamu ispred kako bi privukli poglede i interesovanje i na osnovu toga pravili strategiju i akcije, tako je i danas. Stvari se nisu promenile – samo su se ubrzale i zahtevaju više pažnje i rada.