About Ivan Rečević

Stvara sa prijateljima i sjajnim ljudima novu marketing priču na Internetu u Srbiji i svetu. Bavi se mnogim stvarima i trudi da podeli sa ljudima oko sebe znanje i iskustvo. Jer neko mora da preuzme vatru (ili štafetu :) ). Google profil

Stvari o banerima koje nista znali (SAD)

Voleli ih ili ne voleli baneri su tu već duže vremena (preko 18 godina). Umeju da smetaju i ljudi ih sve češće ignorišu. U nastavku su neke činjenice koje možda niste znali o banerima (u Americi).

Prvi baner na svetu celom - HotWired

Prvi baner na svetu celom – HotWired

Lista komentara na performanse banera je preuzeta sa DigiDaya.

  1. Preko 5.3 triliona banera je prikazano Američkim korisnicima (ComScore)
  2. To je 1 trilion više nego u 2009.godini (ComScore)
  3. Običnom internet korisniku je u proseku servirano 1.707 banera mesečno (Comscore)
  4. CTR je 0.1 procenat. (DoubleClick)
  5. Baner od 468 x 60 ima CTR od 0.04 procenta (DoubleClick)
  6. 31 procenat ukupnog broj prikazanih banera se ne može videti od strane korisnika (Comscore)
  7. U ekosistemu Display oglašavanja postoji 318 različitih oglašivačkih mreža. (Luma Partners)
  8. 8 procenata internet korisnika klikne na 85 procenata kliknutih reklama (ComScore)
  9. Skoro 50 procenata klikova na mobilnim banerima je slučajno. (GoldSpot Media)
  10. Mobilni CPM je 75 centi (u SAD) (Kleiner Perkins)
  11. Više je verovatno da ćete preživeti pad aviona nego što ćete kliknuti na baner. (Solve Media)
  12. 15 procenata ljudi veruje baner reklamama kompletno ili donekle, u poređenju sa 29 % i televizijom i reklamama (eMarketer)
  13. 34 % ljudi ne veruje banerima uopšte, u poređenju sa 26 % i reklamama u časopisima (eMarketer)
  14. starosna kategorija 25-34 vidi u proseku 2.094 banera mesečno (ComScore)
  15. oko 445 različitih oglašivača je isporučilo preko milijardu baner reklama u 2012-toj (ComScore)

Interesantne statistike o online oglašavanju (i mediju uopšte)

Nedavno se na sajtu E-Consultancy pojavio članak o marketing statistikama.

  • 40% korisnika Googlea i pretrage nije svesna da su plaćeni oglasi – plaćeni tj da su reklame. 
  • 81% korisnika je kliknulo pre na reklamu nego na rezultate pretrage
  • 41% korisnika je mislilo da su Google AdWords reklame u stvari istaknuti ili najrelevantniji linkovi
  • 50% kompanija planira zajedničke kampanje na TVu i online kanalima
  • više od 50% korisnika mobilnih telefona tvrdi da nije videlo reklamu na svom uređaju
  • … i još mnogo toga.

Kako je u pitanju Velika Britanija možemo očekivati lošije rezultate – ali ne mnogo lošije.

Da li verujete novinama (ili medijima)?

Jedan od relevantnijih teoretičara medija Thomas Baekdal analizira stanje vere ljudi koji čitaju novine tj konzumiraju sadržaj. Sa izvora podataka (u pitanju je Danska – a počinje da se dešava i u drugim delovima sveta) kreće detaljna analiza koliko ljudi veruju ili smatraju da su novine relevantan izvor činjenica i podataka…

  • 80% čitalaca misli da su novinari fokusirani na senzacionalističke priče
  • 70% čitalaca novina misli da su novinari fokusirani na negativne stvari
  • 86% misli da ih novinari upućuju na pogrešnu stranu

Preporuka za čitanje i ovaj kišni početak radne nedelje.

[IAB istraživanje] Kakav efekat ima online oglašavanje?

Ne FMCG oglašivači

Ne FMCG oglašivači

Nedavno je IAB prikazao rezultate istraživanja o tome šta se dešava kada se novac predviđen za televizijsko oglašavanje delom usmeri na online kanale. Interesantni podaci i zaključci –  govore o tome da se ljudskoj pažnji mora posvetiti malo više vremena, razmišljanja i analize.

Suština analize je u tome da sa preusmeravanjem dela budžeta sa TV oglašavanja na online kanale od 15%, u zavisnosti od industrije, efekat povećanja ukupne pokrivenosti (reach) populacije raste između 3,4% do 6,2%. To znači da je potrošen isti novac ali se dobija daleko veći efekat.

Ovo je samo isečak iz obimnog istraživanja koje se tiče vizuelnog oglašavanja (display – baneri i video sadržaji) o stvarima koje su naša svakidašnjica i nezaobilazno čitanje za sve agencije. Iako je istraživanje rađeno na drugim tržištima jedna stvar je konstantna – ljudska priroda se ne menja.