Stigao je novi Facebook page insights

Facebook je 19. juna najavio najnoviju, delotvorniju izmenu svog Page Insights-a, a isti je od juče dostupan na većini stranica koje administriramo. Kao što je i najavljeno, administratori imaju mogućnost da jednostavnije i preciznije dobiju detaljne informacije o aktivnosti fanova na stranici.

Izmene pokrivaju veliki broj ključnih komponenti u Insights sistemu i prvi utisci su odlični. Izgleda pregledno, čisto i značajno preciznije, ali najveća prednost su podaci, analize i zaključci do kojih možemo doći.

Najznačajniji novi parametri koje smo analizirali su:

  • Post – specifična kartica u okviru koje možete prikupiti podatke o tome koliko je popularan svaki pojedinačni post. Takođe, ono što je posebno zanimljivo, možete dobiti informacije o takozvanim negativnim interakcijama na post, kao što je broj ljudi koji su hide-ovalo objavu, označili je kao spam ili unlike-ovali stranicu gledajući post, što vam daje mnogo jasniju sliku uticaja postova na “život” vaše stranice.
    Analiza Facebook posta
  • Opšte razumevanje i terminologija – Jedna od ključnih metrika koje koristi Facebook Insights je “people talking about this”, što je nejasan termin koji zaista malo ko razume. Facebook će novim Page Insights-om prikazati razdvojeno elemente koji čine PTAT pokazatelj i penzionisati u potpunosti taj termin. Broj angažovanih fanova je novi pokazatelj (Number of people engaged) i predstavlja kombinaciju korisnika koji su lajkovali, komentarisali, podelili i kliknulli na post – a takođe, svaki od ovih pokazatelja možete dobiti i pojedinačno.
  • Jedan od ključnih novih pokazatelja je kartica “People”. Umesto prethodnog prikaza koji se odnosio samo na pojedinačnu stranicu koju administrirate, sada imate priliku da uporedite vaše rezultate sa prosekom na Facebooku. Novi Insights ide i korak dalje i pokazuje vam procenat ostvarenog reacha u svakoj od demografskih grupa.  Ovo je zaista sjajan način da vidite kakve rezultate postiže vaša strategija sadržaja koje delite. Ako npr. najveći procenat vaših lajkera čine 18-24 godine stari muškarci, a vaš primarni angažman dolazi od 45-54 godine starih žena znaćete odmah da nešto nije u redu.
  • Još jedna nova i korisna funkcija (i moj favorit) je grafikon – Kada su vaši fanovi online – koji se nalazi na kartici “Posts”. Ovaj grafikon prikazuje prosečan broj fanova koji su videli sve poruke na Facebooku-u u datom času. To je, opet, zaista korisno kada planirate raspored objava. Međutim, ovaj podatak može dovesti do veće konkurencije, pa bi poređenje sa brojem postova koji su fanovi videli u datom vremenskom intervalu bilo izuzetno korisno u okviru ovog grafikona.
    Kada su fanovi online?

Na kraju, mislim da je ovo zaista korisno ažuriranje Facebook Page Insights-a, koje obezbeđuje više podataka i na jasniji način. Samo od vas zavisi koliko ćete se istima baviti i iskoristiti ih za upoređenje svog social network nastupa. Iz mogu ugla – odličan posao za Facebook!

Da li vam neko krade klikove na AdWordsu?

Često postavljano pitanje klijenata je

A da li neko (možda moja konkurencija) može da klikće na moju reklamu i da mi potroši novac?

Na ovo pitanje možemo samo da odgovorimo – može tj može da pokuša.

Malo istorije. AdWords sistem je inicijelno počeo sa radom 23.oktobra 2000.godine. Jedan od prvih problema je bila  konkurencija koja je radila baš to – kliktala na reklame konkurencije i trošila budžete. Google je problem prepoznao i od tada pa do dana današnjeg usavršava sistem koji presreće ovakve događaje i štiti klijenta.

Kako to zaista izgleda?

Sledeći podaci su anonimizovani (nema podatka o kome se radi i cenama koje klijent plaća svoje klikove) i pokazuju pronađene “loše” klikove – ili zlonamernih ljudi koji su hteli da smanje klijentov budžet ili jednostavno klikova koji nisu stigli do sajta na koji su trebali da odu.

Prepoznavanje loših klikova

Google prepoznaje loše klikove

Googleov sistem prepoznaje i automatski vraća pogrešno naplaćene klikove tako da nema straha da će klijent biti oštećen na bilo kakav način. Posle više od decenije rada na usavršavanju sistema – strah od ovog vida uticaja na klijentove kampanje ne treba da postoji.

A kako to zaista radi?

Možemo samo pretpostaviti kako konceptualno izgleda sistem – kako nismo u mogućnosti da vidimo algoritam i program koji vrši analizu.

Potreban je živ čovek koji će prepoznavati reklame konkurencije i kliktati na njih. Pretpostavka je da sistem detektuje ukoliko konkurencija klikće uvek na iste reklame – detektovanje ovog ponašanja je jednostavno.

Ukoliko je konkurencija pametnija, pokušaće da klikće i na druge oglase ali i na konkurentske. Problem je u tome što će i takvi klikovi biti nesrazmerno veliki u odnosu na nasumično izabrane oglase. Uvođenjem u priču detektovanja lokacije korisnika prema IP adresi ovakve situacije su malo verovatne.

Bez straha… vaši klikovi su sigurni.

Stvari o banerima koje nista znali (SAD)

Voleli ih ili ne voleli baneri su tu već duže vremena (preko 18 godina). Umeju da smetaju i ljudi ih sve češće ignorišu. U nastavku su neke činjenice koje možda niste znali o banerima (u Americi).

Prvi baner na svetu celom - HotWired

Prvi baner na svetu celom – HotWired

Lista komentara na performanse banera je preuzeta sa DigiDaya.

  1. Preko 5.3 triliona banera je prikazano Američkim korisnicima (ComScore)
  2. To je 1 trilion više nego u 2009.godini (ComScore)
  3. Običnom internet korisniku je u proseku servirano 1.707 banera mesečno (Comscore)
  4. CTR je 0.1 procenat. (DoubleClick)
  5. Baner od 468 x 60 ima CTR od 0.04 procenta (DoubleClick)
  6. 31 procenat ukupnog broj prikazanih banera se ne može videti od strane korisnika (Comscore)
  7. U ekosistemu Display oglašavanja postoji 318 različitih oglašivačkih mreža. (Luma Partners)
  8. 8 procenata internet korisnika klikne na 85 procenata kliknutih reklama (ComScore)
  9. Skoro 50 procenata klikova na mobilnim banerima je slučajno. (GoldSpot Media)
  10. Mobilni CPM je 75 centi (u SAD) (Kleiner Perkins)
  11. Više je verovatno da ćete preživeti pad aviona nego što ćete kliknuti na baner. (Solve Media)
  12. 15 procenata ljudi veruje baner reklamama kompletno ili donekle, u poređenju sa 29 % i televizijom i reklamama (eMarketer)
  13. 34 % ljudi ne veruje banerima uopšte, u poređenju sa 26 % i reklamama u časopisima (eMarketer)
  14. starosna kategorija 25-34 vidi u proseku 2.094 banera mesečno (ComScore)
  15. oko 445 različitih oglašivača je isporučilo preko milijardu baner reklama u 2012-toj (ComScore)

[IAB istraživanje] Kakav efekat ima online oglašavanje?

Ne FMCG oglašivači

Ne FMCG oglašivači

Nedavno je IAB prikazao rezultate istraživanja o tome šta se dešava kada se novac predviđen za televizijsko oglašavanje delom usmeri na online kanale. Interesantni podaci i zaključci –  govore o tome da se ljudskoj pažnji mora posvetiti malo više vremena, razmišljanja i analize.

Suština analize je u tome da sa preusmeravanjem dela budžeta sa TV oglašavanja na online kanale od 15%, u zavisnosti od industrije, efekat povećanja ukupne pokrivenosti (reach) populacije raste između 3,4% do 6,2%. To znači da je potrošen isti novac ali se dobija daleko veći efekat.

Ovo je samo isečak iz obimnog istraživanja koje se tiče vizuelnog oglašavanja (display – baneri i video sadržaji) o stvarima koje su naša svakidašnjica i nezaobilazno čitanje za sve agencije. Iako je istraživanje rađeno na drugim tržištima jedna stvar je konstantna – ljudska priroda se ne menja.

Remiksovanje podataka

google analitika na delu

Kako digitalni svet počinje da se usložnjava (ne brinite – u pitanju je ciklična stvar u medijima i veoma je primetna u digitalu jer se stvari menjanju veoma brzo) tako se i merenje kao i praćenje efekata rada, brzo menja.

Jednostavno – upravnik (menadžer) analitike shvata da sa novim sadržajem i novim tipovima podataka kao i vrstom uređaja – shvata da stvari više nisu kao što su nekada bile (prošle nedelje npr). Nije da merenja koja su postojala više ne važe (itekako su bitna i nisu se izgubila), već dolazi do hipersegmentiranja podataka. Podaci koji dolaze od analitike počinju da izgledaju kao mikro niše izvora (i korišćenja) podataka.

Jedan digitalni časopis kao što je Wired je morao zbog kompleksnosti svog izdanja da pokrene nove Twitter naloge kako bi segmentirao saobraćaj. Praćenje saobraćaja sa mobilnih uredjaja se segmentira na pristupe kroz pregledače (browsere) ali i izvorne (native) aplikacije. Specifičnost izvornih aplikacija se zasniva na tome da se aktiviranje analitike ne vrši kroz izvršavanje klasičnog koda već kroz dogadjaje (events).

Tako prikupljeni podaci postaju zastareli (ili bolje reći siromašni) po pitanju dubine i segmentaciji podataka posle nekoliko meseci kada počinju da se pojavljuju novi konzumenti sadržaja i novi parametri po kojima mogu da se prate podaci.

Suština priče je da – svaki online posao zahteva kontinualno praćenje i bavljenje podacima. Kao što su nekada vlasnici radnji gledali ko im prolazi pored izloga i menjali reklamu ispred kako bi privukli poglede i interesovanje i na osnovu toga pravili strategiju i akcije, tako je i danas. Stvari se nisu promenile – samo su se ubrzale i zahtevaju više pažnje i rada.