Pobednički tim

WinceUp

Pre nekoliko meseci objavili smo poziv za zainteresovane timove koji bi radili na zajedničkom projektu. Nakon nekoliko nedelja čekanja, prijavio se jedan jedini tim. Taj isti tim je prošao kroz čitavu proceduru potpisivanja NDA, odluke o tome da hoće ili neće da rade (nakon slušanja priče o konceptu), inicijelne postavke infrastrukture, scenarija korisničkog doživljaja, pravljenja biznis modela kao i sledećih koraka.

Tim je uveliko operativan i radi na nečem veoma lepom. Tim je tu.

Bojana Nikolić – vođa tima
Andrijana Mionić – dizajner
Aleksandra Kebić – marketing menadžer
Marko Arsić – stručnjak za baze podataka
Vojislav Janjić – programer

Samo napred WinceUp!

Moramo da živimo…

Moramo da živimo u svetu u kome žive naša deca – Marjorie Scardino CEO Pearson

Kompletan koncept učenja kao discipline se menja. To je činjenica a ne ideja. Jednostavno – stvari se moraju pomerati dalje od koncepta koji su nekada postojali. Ima nas  sve više, znanja je sve više, tehnologije se menjaju, deca postaju svesna budućnosti svakog dana a učionice su i dalje iste.

Moramo da živimo u svetu u kome žive naša deca – ovo je rečenica koja nas proganja od trenutka kada je izgovorena tokom prezentacije novog koncepta školskih udžbenika koji treba da učine akviziciju znanja zanimljivijom i lakšom – iBooks2 kompanije Apple.

Nedavni podkast (Freakonomics) o problemima uspešnosti javnih škola tj učenika koji pohađaju škole u Americi je izdvojio bih priču o potrebi da se ustanovi suština problema u obrazovanju – kako deca uče, koji koncept im najviše odgovara, koja znanja se teže usvajaju a koja lakše i na koji način.

Priča o standardnom broju od 24 učenika po razredu zvuče kao neostvarim san – a možemo da kažemo da je izvodljiv i radi posao (Politehnika koristi koncept od 1991.godine u srednješkolskom obrazovanju).

Svaka škola mora imati praktično korišćenje znanja – jer to jeste najbolji način testiranja naučenog. Izgovori i bežanje od odgovornosti koje imamo prema onima koji dolaze posle nas, nas vodi u  stanje zavisti prema drugim zemljama, tržištima, ljudima.

Učiti bolje, efikasnije, napraviti bolje i svrsishodnije – su ciljevi kojima stremimo. Puka imitacija ili emulacija može biti prisutna u meri da se neke stvari usvoje i shvate kako funkcionišu – ali ideje i realizacija nisu rezervisane za zemlje sa više novca ili mogućnosti. Rezervisane su za one sa maštom, željom i snagom da se istraje do kraja.

Možda i ne dođe priznanje od društva oko nas – bitan je osećaj stvaranja nečeg dobrog i učenja ljudi.

U našim kancelarijama postoji spisak koji vidimo svaki dan koji se tiče onoga u šta verujemo i svaki dan radimo

Ako ne naučiš nešto danas iskoristi taj dan da naučiš nekog drugog

Priča o marketingu i brojkama

Google Adriatic Think Telco

Bio to Kotler ili neki drugi svetski priznat guru ili bilo ko ko ima imalo iskustva najbitinija stvar koju mora da ima su brojke. Bez brojki si samo tip koji ume lepo da priča.

Cifre ne lažu – Carroll D. Wright

Pre nekoliko dana, Google Adriatics Think Telco konferencija zatvorenog tipa, napravljena za telekomunikacione kompanije iz regiona i agencija koje rade za njih je pokazala koliko je jednostavan inženjerski pristup marketingu i oglašavanju dovodi do jasne analize problema – a to je akvizicija novih korisnika i prodaja novih paketa usluga.

Glavna stvar koja upada u oči su brojke. Čvrste, realne, nepromenjive brojke. Začuđujuće, smešno očigledne.

I zato marketing nikada neće biti isti. Sve je toliko merljivo da je moguće analizirati stvari u skoro realnom vremenu. Hiper segmentiranje nam iz tog razloga i dolazi na velika vrata. Sve teorije koje znamo ne padaju u vodu ali vode do trenutka kada izvlačenje rešenja iz šešira više nije opcija.

Ali ono što je najbitnije, ljudska priroda se veoma malo menja.

Ljudi žele da kupuju.

Posao marketinga je da tu ogromnu želju u ljudima ispuni tako što će naći poruku koju ljudi osećaju i reaguju na istu kupovinom – kad tad!

Hiper segmentiranje je tu i sada. To znači da svaki klijent, kampanja cilja drugu grupu ljudi na drugim kanalima. A sve je to moguće sa novim tehnologijama i digitalnim kanalima koji su dostupni civilima.

Onda se sve zasniva na kraju – na pravljenju najboljeg plana poboljšanja slanja poruke i najefikasnije izvedbe uz najbolji profit.

Hvala Fejsbuče

Dragi Facebook,

Hvala ti na svim konstantnim izmenama.

Naravno da reči hvale idu u oba smera, i sarkastično i pozitivno. Mnoge stvari koje menjaš umeju tako lako da pomere razvoj danima (ponekad i nedeljama) unazad. Nedokumentovane funkcije, loš opis postojećih i nedostupnost servisa u trenucima kada klijent testira su samo neke stvari koje nam donosiš svaki dan.

Naravno, sve inovativne stvari nama donose nov posao. Hvala, duboko hvala. Jer, svi žele novo.

Digitalizuj Me

Digitalizuj.me

U sklopu pokreta Digitalizuje.Me govoriće 18.januara naš i vaš Srđan Erceg  na temu – “Kako izmeriti uspešnost promotivnih kampanja na društvenim medijima” čiju najavu možete naći ovde.

Očekujemo da Srđan prenese iskustva i viđenja društvenih medija iz ugla digitalne agencije koja nudi slične usluge i kako se uspešnost ovih akcija meri.

Na ovim stranicama će se nakon događaja naći i materijali sa predavanja i diskusije.

Update: celokupni izveštaj sa događaja možete naći na sledećem linku.

Jedan od glavnih ciljeva svake kampanje ovog tipa – stvaranje intimne veze sa potrošačima i održavanje dvosmjernog kanala komunikacije, moguće je izmjeriti kvantitativno, uz pomoć različitih alatki i parametara (broj lajkova, broj klikova, povećanje posjete stranici i, naravno, prodaje), ali i kvalitativno – gdje spadaju jačanje emocije prema proizvodu, predstavljanje robne marke kao vodeće u korišćenju novih tehnologija, kao i izgradnja povjerenja prema brendu. – Srđan Erceg