Category Archives: istraživanja

Internet, statistike i digitalni marketing – Srbija i Hrvatska

Posted on by
10

Infografika – klikom na veću sliku

Razumevanje lokalnog tržišta (Srbija) je moguće ukoliko imamo sa čim da poredimo. U cilju razumevanja za poređenje smo uzeli najbliže tržište sa bliskom strukturom stanovništva.

Srbija i Hrvatska – Internet, statistike i digitalni marketing

Prosečna brzina veze ka Internetu je približno ista tako da je doživljaj sadržaja na Internetu takođe približno isti. Korišćenje Facebooka je takođe približno isto i svodi se na 23 minuta potrošenih dnevno.

Poredići stanovništvo, Srbija sa svojih 7.2 miliona stanovnika ima 56.44% ljudi koji su internet korisnici. Preko 83% tih korisnika je na Facebooku – Hrvatska sa 4.3 miliona ima malo veći deo populacije na internetu (61.9%) i manje aktivnih korisnika na Facebooku (57.09%).

Skoro 50% više korisnika ima Srbija u odnosu na Hrvatsku.

Ukoliko bi sagledali teritoriju koju čine zemlje bivše federativne zajednice imali bismo

  • populaciju od preko 20 miliona ljudi
  • 11.5 miliona korisnika interneta (57.29%) i
  • od toga 8.11 miliona korisnika Facebooka (to je preko 70.32% online populacije na Internetu) ili 40% stanovništva teritorije koja koristi ovu društvenu mrežu

Digitalni marketing

Analizirajući novac potrošen na Internet marketing – Srbija 12.2 miliona eura (IAB Srbija AdEx) i Hrvatska 11.098 miliona (HURA AdEx). Ne može se porediti rast tržišta iz godine u godinu kako je metodologija prikupljanja podataka za Internet standardizovana za 2011.godinu.

Koristeći ove podatke kao i ostale parametre uviđamo da je investicija oglašivača po internet korisniku veća za 40% u Hrvatskoj u odnosu na Srbiju iako je ukupna potrošnja veća za više od 1 milion eura.

Zaključak

Pred agencijama je tržište koje je širi iz dana u dan i koje vapi za investicijama oglašivača. Brendovi i kompanije ispred sebe imaju neverovatnu populaciju od zemlje do zemlje do koje relativno lako mogu stići. Pitanje je strategije i uključivanja digitalnih kanala u marketing miks i angažovanje specijalizovanih agencija.

Podatke sakupili Slavko Đurić i Dušan Vučković – studenti IV godine Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu na letnjoj stručnoj praksi 2012.godine.

Content management – značaj sadržaja na web sajtovima

Posted on by
Reply

Inovativni marketari koriste razne načine i alate kako bi došli do svojih kupaca… blogovi, podcast-ovi, medijska saopštenja, Facebook, Twitter… Iako većina ovih platformi mogu da rade same i ispričaju svoju priču do kraja, svi ti mediumi su veoma usko povezani međusobno i najbolje funkcionišu zajedno. Bez obzira kako koristite web sadržaj da biste došli do svojih kupaca, mesto koje spaja sve u jedno je vaš web sajt.

Svako ko je ikada pokrenuo web sajt zna, da postoje mnoge stvari o kojima treba razmišljati pre nego o samom sadržaju na istom. Dizajn, boja, navigacija i prilagođena tehnologija bitni su aspekti dobrog web sajta. Nažalost, u mnogim organizacijama uglavnom dominira briga o ovim drugim, verovatno iz razloga što je mnogo lakše fokusirati se na sam dizajn i zastupljenu tehnologiju nego na sadržaj.

Čak se i  agencije daleko više brinu o tome da koriste najnovije tehnologije i načine kako da sve to ispadne što više “cool” i “hip” da u međuvremenu zaborave na najbitniji aspekt samog sajta, a to je – sadržaj.

Najbolji web sajtovi primarno se fokusiraju na sadržaj kako bi privukli najrazličitije kupce, tržišta, medije i proizvode u jedan prostor gde sadržaj predstavlja ne samo kralja, već vrhunsku eminenciju. Dobar web sajt predstavlja skup svih ostalih online inicijativa grupisanih na jednom mestu (strimovi podataka sa YouTubea, Facebooka, Twittera, Flickera…). Web sajt bogat pravim sadržajem daje ličnu notu Vama i Vašoj korporaciji, tako da sadržaj treba da bude zabavan ali najpre treba da informiše Vaše kupce.

Kako se poziva na akciju?

Dobar web sajt poziva na akciju sadržajem koji je dobro organizovan u pregledne celine. Kada kupac, klijent “šeta” po sajtu i nađe proizvod ili uslugu koja mu odgovara i eventualno želi da kupi, poruči, pita, pretplati se, takve akcije moraju da budu transparentne kako se ne bi vraćao na druge delove sajta i tražio već da poziv na akciju u svakom trenutnu bude prisutan i lako vidljiv, razumljiv.

Šta ili ko vam je potreban za kvalitetan sadržaj?

Najbolji način prilagođavanja sadržaja, – je da prvenstveno razumete svoje kupce, klijente, i da im ponudite takav sadržaj koji će biti kreiran samo za njih. Oni treba da se osećaju tako da ste im pristupačni, da ste tu za njih i njihove raznolike potrebe. Dobar sadržaj pretvara pretragu u kupovinu.

Amazon – Call-to-Action

www.amazon.com je dobar primer sajta sa pravilno prilagođenim sadržajem.

Široko posmatrano, postoje dva načina na koje ljudi interaktuju sa sadržajem na web sajtu. Traže specifičan sadržaj i pretražuju (surfuju). Većina organizacija optimizuju svoje sajtove za traženje konkretnih informacija ali ne podstiču na pretraživanje. Kupci ne-retko vole da im sajt otkrije i nešto što se sami nisu setili da pitaju, da ih navodi. Ljudi sa Amazona shvatili su da njihova klijentela uglavnom ima neku generalnu ideju šta bi želeli da pročitaju, kupe, poklone ali često nemaju specifičan naslov u glavi koji bi tražili. Recimo da želimo da nekome poklonimo dobru knigu iz marketinga.

Kucamo marketing u pretrazi, i Amazon nam izbacuje preko 500.000 naslova. Sada počinje pretraživanje gde Amazon postaje veoma koristan. Svaki naslov ima ocenu koju su dali drugi korisnici, što nam u startu pomaže. Takođe vidimo komentare korisnika koji su pročitali datu knjigu, kao i komentare i ocene drugih medija. Vidimo koju literaturu su kupovali ljudi koji su kupili konkretnu knjigu koja nas zanima, kao i šta naposletku kupe nakon pregleda ovakve literature. Nakon što ste izabrali odgovarajuću knjigu možete dobiti email od Amazona nekoliko meseci kasnije sa preporukom neke druge literature koja bi Vam mogla koristiti.

Sjajno, zar ne?

I za kraj…

Da rezimiramo, dobro prilagođene boje, logotipi, fontovi i dizajn čine sajt privlačnim., ali ono što je najvažnije jeste sadržaj, tj. kako je taj sadržaj organizovan i kako kupce poziva na akciju. Sjajan web sadržaj poseduje informacije koje će da koriste kupcima i dodatno ih edukuju čak ako ni oni sami nisu sigurni šta je to što žele. Najefektivnije web strategije predviđaju potrebe i na taj način prilagođavaju sadržaj za svoje kupce, i pre nego što se oni sete da pitaju.

Tabovi su mrtvi – živeli tabovi!

Posted on by
Reply

Već duže vreme priča se o smanjenu broja poseta Facebook tabovima nakon uvođenja Timelinea. Analizom ovog članka bavio se i ViralBlog, a da su strahovi kompanija opravdani pokazuju i statistike stranica nad kojima imamo uvid.

Analiza angažovanja lajkera objašnjava kako je uvođenje Facebook Timelinea uticalo na stranice brendova koje su kao takve prilično zavisne od tabova. Naime, za brendove je to jedini način da predstave svoje proizvode i usluge, a da to bude u skladu sa pravilima Facebook platforme. Istaživanje je obuhvatilo oko 500 stranica sa više od 10.000 lajkera.

Prema PageLever-u, kompaniji specijalizovanoj za Facebook analitiku, angažovanje lajkera u okviru Facebook tabova opalo je za čak 53% od trenutka pokretanja timeline-a.

Slika preuzeta sa ViralBloga

Na slici se može uočiti da angažovanje lajkera na tabovima počinje da opada sa 28. februarom, datumom od kog su administratori stranica mogli da se odluče za prelazak na Facebook Timeline i da se pad nastavlja sa 30. martom, datumom kada su sve stranice morale da pređu na Timeline. Na grafiku je takođe primetno da broj poseta tabovima raste tokom vikenda, jer tada korisnici imaju više vremena da istraže Facebook stranice.

Primer jedne od stranica koje administriramo, pokazuje slične rezuletate. Od početka 2012. a do momenta uvođenja Facebook Timelinea, broj poseta tabovima je veći ili izjednačen sa brojem poseta wallu. Naravno, sa izuzetkom Facebook aplikacija (nagradnih konkursa) koje generišu ubedljivo najveći broj poseta. Od 28. februara do 31. marta, dakle u periodu prelaska na timeline, broj poseta tabovima drastično opada (za približno 38%) da bi se taj pad nastavio definitivnim prelaskom na timeline.

Ono što zaista pravi razliku je i sadržaj koji se deli na tabovima. Kada pogledamo one stranice tj tabove koje iskaču iz proseka (anomalije) i proverimo sadržaj primećujemo da razliku pravi sadržaj koji privlači pažnju. Ne sadržaj koji obavezno poziva za lajkovanje već smisleni sadržaj ili tab aplikacije koje pružaju drugu vrstu interakcije koja nije moguća na Timelineu.

I na kraju, šta bi mogli biti razlozi ovakvih rezultata (negativne strane).

Ne postoji mogućnost postavljanja landing taba. I dalje možete napraviti stranu, prilagoditi je, ali ne možete podesiti da bude početna. To je svakako bila jedna od najvećih prednosti koje su koristile kompanije i brendovi.

Nisu svi tabovi vidljivi pri učitavanju stranice. Prednost je što su linkovi do tabova smešteni odmah ispod cover slike i što su predstavljeni velikom ikonicom umesto ranije neprimetno malom. Ono što je loše, je što je prva ikonica rezervisana za fotografije, tako da realno imate prostora samo za 3 dodatna taba/aplikacije koje će vaši fanovi videti u prvom učitavanju stranice (ranije ste mogli da prikažete sedam).

Dakle, kako je angažovanje lajkera na stranicama evidentno smanjeno, ako želite da vaše aplikacije i dalje imaju važnu ulogu usresredite se na celokupno Facebook iskustvo: zanimljivu cover sliku (a u skladu sa Facebook pravilima), interesantan sadržaj vašeg timeline-a, zabavne Facebook aplikacije, ali i obratite pažnju na detalje kao što su npr. ikonce za tabove, budite daleko više kreativni, jer i vi biste pre kliknuli na privlačnu, čistu sliku, nego na nezanimljivu ikonicu, pogrešnih dimenzija.

Ko se bavi digitalnim marketingom još?

Posted on by
2

Istraživanje o digitalnom marketingu

Ove (2012) godine smo ponovo okrenuli telefone agencija koje se bave marketingom koristeći izvore sa portala Lumiere, Marketing mreža i WinWin blog. Rezultate prethodne godine možete pronaći  ovde.

Podaci do kojih smo došli pokazuju da se digitalni marketing (i sve moguće usluge koje postoje u ovoj sferi) počinje da bude sastavni deo svakog spiska usluga koje agencija nudi. Izuzetak su PR agencije koje ne koriste mogućnosti digitala.

Razlika u odnosu na 2011 je u strukturi pitanja. Prošle godine smo pitali da li agencije (i odgovorne osobe) znaju šta je digitalni marketing dok smo ove godine pitali: da li se bavite digitalnim marketingom?

Primetno je povećanje broja agencija kao i na spremnost za odgovaranje na pitanja.

Istraživanje je trajalo tokom juna 2012.godine u saradnji sa Majom Milošević. Dizajn infografike – Marija Aleksić.

Znanje i tržište – Google u regionu

Posted on by
2

Google sistem za polaganje ispita

Posmatrajući stanje digitalnog oglašavanja u Srbiji posmatrali bismo merljive i dokazive stvari o znanju potrebnom za bavljenje oglašavanjem na netu. Googleovi servisi nude mogućnost sertifikovanja i priznavanja znanja tako da se mogu uzeti sa sigurnošću.

Na adresi sistema za sertifikaciju se mogu pronaći svi detalji.

Stanje u Srbiji

U ovom trenutku (5.maj 2012) postoji 11 AdWords profesionalaca za Search oglašavanje u Srbiji. Od njih 11 – 6 radi u Huge Mediji, 4 su pojedinci koji rade za kompanije (po jedna osoba po kompaniji) i jedna osoba radi za Google.

Što se tiče Display oglašavanja Srbija ima dve osobe specijalizovane za ovu vrstu posla – jedna radi za Google a druga za lidera u Google Display oglašavanju u Srbiji (Httpool).

Analitka takođe ima dve osobe koje su stekle sertifikat – jedna radi za Huge Mediu i druga za izdavačku kuću Beano Publishing.

Pogled na susedno tržište

Kada pogledamo Hrvatsku – situacija je daleko razvijenija.

  • Display oglašavanje – 7 profesionalaca u dve kompanije (Web marketing doo i Effectus) i Googleu
  • Reporting – 6 profesionalaca u dve kompanije (Inventa i Effectus) uz Google
  • Search – 33 profesionalca u 19 kompanija (najviše Inventa, Effectus i Arbona sa po tri) i Google
  • Analytics – 10 sertifikovanih u 4 kompanije (najviše KG Media i Escape)

…a malo dalje

U Sloveniji – interesantno stanje…
  • Display – 5 sertifikata u četiri kompanije + Google
  • Reporting – 4-ro u dve kompanije i Googleu
  • Search – 28 profesionalaca u 14 kompanija (+ Google) sa zavidnim brojem grupisanim u dve kompanije (Spletnik – privatna kompanija i TSMedia – deo Telekoma Slovenije)
  • Analytics – 10 sertifikata u 5 kompanija plus Google

…i bliže

U Bosni i Hercegovini kao i u Makedoniji postoji po jedan profesionalac za Search u kompanijama.

Šta zaključiti

Broj sertifikata ne može biti jedini pokazatelj veličine tržišta ali može pokazati broj osposobljenih ljudi koji mogu uticati na tržište i edukovati klijenta. Na ovaj broj dolazi i mnogo onih koji nisu polagali ispite i rade uveliko na kampanjama i analiziraju web sajtove. Takođe, broj kompanija koje se bave online oglašavanje  ukazuje na konkurenciju.

Takođe, izdvajaju se kompanije koje nisu orijentisane na marketing i oglašavanje koje edukuju ljude za interni online marketing. Kada imate  kompaniju koja vodi veliki broj online kampanja i čitav joj je biznis zasnovan na internetu – tim koji pruža podršku mora znati šta radi (Studio Moderna).

Broj profesionalaca direktno zavisi od novca koji se okreće u sektoru.

U sledećem preseku stanja digitalnog marketinga pozabavićemo se podacima o zastupljenosti digitala u marketing agencijama u Srbiji. Tokom aprila i maja 2012.godine napravili smo drugu rundu istraživanja prisutnosti digitalnog marketinga i oglašavanja u našoj zemlji. Očekujte uskoro više informacija.