About Ivan Rečević

Stvara sa prijateljima i sjajnim ljudima novu marketing priču na Internetu u Srbiji i svetu. Bavi se mnogim stvarima i trudi da podeli sa ljudima oko sebe znanje i iskustvo. Jer neko mora da preuzme vatru (ili štafetu :) ). Google profil

Internet, statistics and digital marketing – Serbia & Croatia

Info-graphics – Click for full resolution

Understanding of local market (Serbia) is possible only if we have something to compare it with. In order to understanding, we took nearest market with similar population structure (Croatia).

Serbia and Croatia – Internet, statistics and digital marketing

Average internet speed is approximately the same so Internet experience is also the same. Facebook usage is also approximately the same and it is 23 minutes average per day (Google AdPlanner).

When comparing the population, Serbia with 7.2 million residents has 56.44% of internet users. Over 83% of Internet users are on Facebook – Croatia has 4.3 million residents and a little higher percentage of population on the internet (61.9%) and less Facebook active users (57.09%).

Serbia has almost 50% more users in opposition to Croatia.

If we look at the territory that consists of EX-YU countries we would have a popullation of over 20 million people, 11.5 million internet users (57.29%) and 8.11 million Facebook users (over 70.32% of online population) or 40% of popullation.

Digital marketing

By analyzing money spent on Internet marketing, Serbia 12.2 million eur (IAB Serbia AdEx) and Croatia 11.098 million (HURA AdEx). We cannot compare market researches by year since methodology for data collecition for Internet was standardized in 2011.

By using this data as well as other parameters we can see that investition of advertiser per internet user is bigger for 40% in Croatia than in Serbia although total spent is higher for 1 million eur.

Conclusion

Ahead of us is a market that is expanding every day and cries out for advertisers investitions. Brands and companies have incredible population ahead of them from country to country that they can reach easy. The only question is what stragegy they will use and are they going to include digital channel of communication in marketing mix and engagement of specialized agencies.

Sources: Countries Census data, Countries Statistics office, HURA, IAB Serbia

Internet, statistike i digitalni marketing – Srbija i Hrvatska

Infografika – klikom na veću sliku

Razumevanje lokalnog tržišta (Srbija) je moguće ukoliko imamo sa čim da poredimo. U cilju razumevanja za poređenje smo uzeli najbliže tržište sa bliskom strukturom stanovništva.

Srbija i Hrvatska – Internet, statistike i digitalni marketing

Prosečna brzina veze ka Internetu je približno ista tako da je doživljaj sadržaja na Internetu takođe približno isti. Korišćenje Facebooka je takođe približno isto i svodi se na 23 minuta potrošenih dnevno.

Poredići stanovništvo, Srbija sa svojih 7.2 miliona stanovnika ima 56.44% ljudi koji su internet korisnici. Preko 83% tih korisnika je na Facebooku – Hrvatska sa 4.3 miliona ima malo veći deo populacije na internetu (61.9%) i manje aktivnih korisnika na Facebooku (57.09%).

Skoro 50% više korisnika ima Srbija u odnosu na Hrvatsku.

Ukoliko bi sagledali teritoriju koju čine zemlje bivše federativne zajednice imali bismo

  • populaciju od preko 20 miliona ljudi
  • 11.5 miliona korisnika interneta (57.29%) i
  • od toga 8.11 miliona korisnika Facebooka (to je preko 70.32% online populacije na Internetu) ili 40% stanovništva teritorije koja koristi ovu društvenu mrežu

Digitalni marketing

Analizirajući novac potrošen na Internet marketing – Srbija 12.2 miliona eura (IAB Srbija AdEx) i Hrvatska 11.098 miliona (HURA AdEx). Ne može se porediti rast tržišta iz godine u godinu kako je metodologija prikupljanja podataka za Internet standardizovana za 2011.godinu.

Koristeći ove podatke kao i ostale parametre uviđamo da je investicija oglašivača po internet korisniku veća za 40% u Hrvatskoj u odnosu na Srbiju iako je ukupna potrošnja veća za više od 1 milion eura.

Zaključak

Pred agencijama je tržište koje je širi iz dana u dan i koje vapi za investicijama oglašivača. Brendovi i kompanije ispred sebe imaju neverovatnu populaciju od zemlje do zemlje do koje relativno lako mogu stići. Pitanje je strategije i uključivanja digitalnih kanala u marketing miks i angažovanje specijalizovanih agencija.

Podatke sakupili Slavko Đurić i Dušan Vučković – studenti IV godine Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu na letnjoj stručnoj praksi 2012.godine.

Šta ćeš biti kad porasteš? (gostujući student)

Slavko Đurić – student na praksi tokom leta 2012 godine. Neki pogledi na školu, znanje, studiranje… Imao je težak posao da istraži marketing tržište ex-YU i uspeo je u tome (sa svojim kolegom). U pauzama je napisao tekst za naš blog.

Slavko Đurić

Pitanje koje nekoga dočeka ranije, a nekog kasnije, ali je izvesno da se svaka osoba susretne sa istim barem jednom u toku odrastanja. Odgovori često budu opšta mesta, ali se prilikom odrastanja oblikuju u nešto shodno daljim interesovanjima. Kao neko ko je završio Elektrotehničku školu, smer elektrotehničar računara, a sad sam na FON-u (IT smer) koji je prilično menadžerski orijentisan fakultet, može se reći da nisam imao jasnu sliku o tome šta želim da budem. Pri upisu u srednju, kao i na fakultet vodio sam se ubeđenjem da želim da radim „nešto“ oko računara. ŠTA konkretno ni sam nisam znao. Ali sam i pored toga imao određena očekivanja, u pogledu raznih predmeta koje sam slušao u toku svog obrazovanja.

Čemu to služi, a pritom i ne radi?

Česta konstatacija prilikom upoznavanja sa raznim predmetima u toku školovanja. Prinuđeni smo da slušamo dosta stvari za koje lično mislimo da su nepotrebne. Takav zaključak se izvodi na osnovu prilično dosadno materije, ili loše koncipiranih predavanja i vežbi, pa samim tim se smatra(od strane nas studenata) da nam takvi predmeti neće trebati u životu.

Konkretno, na fakultetu smo imali prilike da slušamo određene predmete iz oblasti menadžmenta, i proces učenja je bio sledeći. Počnete da čitate knjigu i nakon nekoliko stranica usled suvoparnosti materije odustanete, pronađete odgovarajuću skriptu sa studentskog foruma, a u njoj razna nabrajanja određenih podela, i potpodela, i na kraju pogađate još podela, koje faktički treba naučiti napamet. Onda pronađete konkretna pitanja i odgovore iz prethodnih rokova, i to bude glavna materija za polaganje ispita. Šta smo konkretno naučili, hmm nije bitno, predmet je položen. Da ne bude da imam određeni animozitet prema menadžmentu, slična situacija je bila sa manjim brojem predmeta iz IT struke, koji su nažalost usled loše organizacije predavanja i/ili vežbi od strane odgovarajuće katedre, svedeni na učenje pitanja i tačnih odgovora.

Prva godina prođe, a od konkretnog znanja iz oblasti informacionih tehnologija ništa nismo usvojili. I što je interesantno najzanimljiviji i najkorisniji predmet, barem meni, bejaše Ekonomija. Nakon prve godine stvari su znatno jasnije. Većinu predmeta je bitno samo položiti, i posle ih zaboraviti jer nikakve koristi od njih nećemo imati. Slična priča je otprilike sve do četvrte godine u kojoj se susrećem sa mnogo korisnijim stvarima, usmerenijih na IT, projektovanje softvera, programiranje aplikacija, veb dizajn. Istakao bih i veliki broj projektnih radova, koji pružaju mogućnost lakšeg i često interesantnijeg polaganja ispita. Iz prethodnog bi se moglo zaključiti da i nisam preterano zadovoljan fakultetom. Rekao bih da je to stvar perspektive i očekivanja, velika očekivanja prate i velika razočarenja. A ja konkretno i nisam znao šta da očekujem.

Očekivanja

Ako vratim film na leto 2008. godine, to je period u kome sam se suočavao sa najvažnijim izborom u životu do tada. Koji fakultet upisati, da li ću upasti na budžet, šta očekivati od daljeg školovanja, studentskog života…? Dosta različitih faktora(odgovora) koji utiču na zadovoljstvo izborom fakulteta. I pored gore navedenih kritika na račun mnogih predmeta, može se reći da Fon pruža uopšteno znanje u različitim oblastima, dok se za usko specijalizovano znanje iz pojedinačnih oblasti moramo sami snaći. Tu priču oko individualnog angažmana spominju i sami profesori, i to se može protumačiti kao izgovor za nedostatak volje i kreativnosti da se određena materija približi studentima. Generalno sam zadovoljan manje stečenim znanjem a više iskustvom, koje sam stekao na osnovu četiri godine boravka na fakultetu, i slušanja uspešnih poslovnih ljudi na raznim predavanjima.

Koliko je sve to bilo korisno pokazaće tržište rada.

Ko se bavi digitalnim marketingom još?

Istraživanje o digitalnom marketingu

Ove (2012) godine smo ponovo okrenuli telefone agencija koje se bave marketingom koristeći izvore sa portala Lumiere, Marketing mreža i WinWin blog. Rezultate prethodne godine možete pronaći  ovde.

Podaci do kojih smo došli pokazuju da se digitalni marketing (i sve moguće usluge koje postoje u ovoj sferi) počinje da bude sastavni deo svakog spiska usluga koje agencija nudi. Izuzetak su PR agencije koje ne koriste mogućnosti digitala.

Razlika u odnosu na 2011 je u strukturi pitanja. Prošle godine smo pitali da li agencije (i odgovorne osobe) znaju šta je digitalni marketing dok smo ove godine pitali: da li se bavite digitalnim marketingom?

Primetno je povećanje broja agencija kao i na spremnost za odgovaranje na pitanja.

Istraživanje je trajalo tokom juna 2012.godine u saradnji sa Majom Milošević. Dizajn infografike – Marija Aleksić.

Novi nivo marketinga

Poslednjih nekoliko dana nove mogućnosti u digitalnom marketingu i oglašavanju samo niču – koristeći maštu i tehnološka rešenja ranije nedostupna.

Jedna od mogućnosti koja se do sada radila sa dosta pešačkog posla je praćenje drugih kanala oglašavanja i procene uspešnosti.

Problem uspešnosti marketing kampanja

Zamislite zadatak koji klijent obično predstavlja agenciji – imam xxx.xxx budžet koji treba da se potroši.

Klasičan proces se zasniva na tome da se budžet podeli po medijima (televizija, štampa, radio, internet) prema prethodno desinisanim parametrima matične kompanije ili opštih uslova ugovora. U sledećem koraku medija planeri za svaki medij urade detaljan plan oglašavanja birajući mesta (TV stanice i blokovi, štampana izdanja – veličine i pozicije, radio stanice i blokovi kao i internet sajtovi i obim i način oglasa). Po usaglašavanju medija planova i budžeta predstoji produkcija oglasnih poruka za svaki medij, puštanje materijala (kordinacija) i startovanje kampanje.

Kada dođe vreme izveštavanja, jedan od problema je sumiranje svih informacija i pravljenje analitike realizacije medija plana.

Realizacija medija plana je manje-više predstavljanje potvrda prethodno utvrđenih parametara oglašavanja na svakom mediju. Da li su u pitanju postizanje planova GRP-ova i REACH-a (televizija), broja gledanja ili klikova (internet) ili pokrivanja teritorije štampanim izdanjima – cilj je jasan: potvrda realizacije.

Ključna reč: uspešnost kampanja

Kako je naš cilj tesna integracija sa biznisom a ne samo puko realizovanje medija planova – glavni pogled koji nas interesuje (a i klijenta) je koliko je svaki kanala oglašavanja (kao stanica/novina/radio ili oglasni blok) uticao na prodaju i koliko ima efekta kao i koja je cena uticaja ili dovođenja kupca proizvoda/usluge.

Kako je krajnji cilj dovođenje na jedinstveni kanal komunikacije web sajt (koje nije uvek prodajno mesto ali sve češće jeste mesto započinjanja kupovine ili interesovanja) alat izbora za praćenje posetilaca jeste Google Analitika.

Zamislite da na svakom kanalu komunikacije (televizija, štampa, radio, internet) koristite jedinstvene URL-ove ili specifične promo kodove kojima pozivate na akciju zainteresovane kupce proizvoda/usluga. Sada zamislite da igru podignemo za još jedn nivo i svakom kanalu unutar medija obezbedimo nove kodove ili URL-ove. I u slučaju apsolutne kontrole kampanje blokovima oglašavanja koji se emituju u određena doba dana dodelimo još specifičnije URLove ili kodove.

Napomena: kodovi ne moraju da budu kriptični već reči iz govora koje mogu da asociraju na kampanju.

Merenje uspešnosti kampanja sa ne-digitalnih medija

Benefit ili korist

Klijent dobija prvenstveno pogled na svoje troškove oglašavanja iz drugog ugla koji direktno može da se vezuje za kampanju i prodaju. Presek poseta i reakcija po mediju i kanalu sa kog je posetilac došao daje uvid u opštu reakciju javnosti na kampanju.

Unošenjem budžeta koji su potrošeni u finalni izveštaj klijent može videti vrednost svakog posetioca kao i koji medij ili kanal ili čak oglasna poruka ima najveći efekat.

Svaka sledeća kampanja ili medija plan dobija novu dimenziju i iskustva koja se koriste za optimizaciju troškova i bolji nastup.

Uloga digitalne agencije

Uloga digitalne agencije je jednostavna

  • obezbediti infrastrukturu klijentu za praćenje svih medija
  • obezbediti URL-ove i kodove koji će se vezivati za detalje medija planova sa drugih medija
  • komunicirati za agencijama koje vrše zakup ne-internet medija i
  • komunikacija grafičkih rešenja sa dizajn agencijama

Sledeći korak

Sve kompanije koje imaju interes da bolje prate svoju medijsku potrošnju kao i da imaju pogled na medije i kanale koji donose najbolji rezultat bi trebale da koriste ovaj pristup oglašavanju. Iako zahteva ozbiljniju pripremu, tehnike i tehnologije krajnji rezultat daje vrednost kojim malo koji medij može da parira.

Na kraju dana – agencija ne mora da zna medijsku potrošnju na medijima i kanalima jer se bavi isključivo “hvatanjem” posetilaca i segmentiranjem poseta i reakcija na web sajtu.