Tabovi su mrtvi – živeli tabovi!

Već duže vreme priča se o smanjenu broja poseta Facebook tabovima nakon uvođenja Timelinea. Analizom ovog članka bavio se i ViralBlog, a da su strahovi kompanija opravdani pokazuju i statistike stranica nad kojima imamo uvid.

Analiza angažovanja lajkera objašnjava kako je uvođenje Facebook Timelinea uticalo na stranice brendova koje su kao takve prilično zavisne od tabova. Naime, za brendove je to jedini način da predstave svoje proizvode i usluge, a da to bude u skladu sa pravilima Facebook platforme. Istaživanje je obuhvatilo oko 500 stranica sa više od 10.000 lajkera.

Prema PageLever-u, kompaniji specijalizovanoj za Facebook analitiku, angažovanje lajkera u okviru Facebook tabova opalo je za čak 53% od trenutka pokretanja timeline-a.

Slika preuzeta sa ViralBloga

Na slici se može uočiti da angažovanje lajkera na tabovima počinje da opada sa 28. februarom, datumom od kog su administratori stranica mogli da se odluče za prelazak na Facebook Timeline i da se pad nastavlja sa 30. martom, datumom kada su sve stranice morale da pređu na Timeline. Na grafiku je takođe primetno da broj poseta tabovima raste tokom vikenda, jer tada korisnici imaju više vremena da istraže Facebook stranice.

Primer jedne od stranica koje administriramo, pokazuje slične rezuletate. Od početka 2012. a do momenta uvođenja Facebook Timelinea, broj poseta tabovima je veći ili izjednačen sa brojem poseta wallu. Naravno, sa izuzetkom Facebook aplikacija (nagradnih konkursa) koje generišu ubedljivo najveći broj poseta. Od 28. februara do 31. marta, dakle u periodu prelaska na timeline, broj poseta tabovima drastično opada (za približno 38%) da bi se taj pad nastavio definitivnim prelaskom na timeline.

Ono što zaista pravi razliku je i sadržaj koji se deli na tabovima. Kada pogledamo one stranice tj tabove koje iskaču iz proseka (anomalije) i proverimo sadržaj primećujemo da razliku pravi sadržaj koji privlači pažnju. Ne sadržaj koji obavezno poziva za lajkovanje već smisleni sadržaj ili tab aplikacije koje pružaju drugu vrstu interakcije koja nije moguća na Timelineu.

I na kraju, šta bi mogli biti razlozi ovakvih rezultata (negativne strane).

Ne postoji mogućnost postavljanja landing taba. I dalje možete napraviti stranu, prilagoditi je, ali ne možete podesiti da bude početna. To je svakako bila jedna od najvećih prednosti koje su koristile kompanije i brendovi.

Nisu svi tabovi vidljivi pri učitavanju stranice. Prednost je što su linkovi do tabova smešteni odmah ispod cover slike i što su predstavljeni velikom ikonicom umesto ranije neprimetno malom. Ono što je loše, je što je prva ikonica rezervisana za fotografije, tako da realno imate prostora samo za 3 dodatna taba/aplikacije koje će vaši fanovi videti u prvom učitavanju stranice (ranije ste mogli da prikažete sedam).

Dakle, kako je angažovanje lajkera na stranicama evidentno smanjeno, ako želite da vaše aplikacije i dalje imaju važnu ulogu usresredite se na celokupno Facebook iskustvo: zanimljivu cover sliku (a u skladu sa Facebook pravilima), interesantan sadržaj vašeg timeline-a, zabavne Facebook aplikacije, ali i obratite pažnju na detalje kao što su npr. ikonce za tabove, budite daleko više kreativni, jer i vi biste pre kliknuli na privlačnu, čistu sliku, nego na nezanimljivu ikonicu, pogrešnih dimenzija.

Novi nivo marketinga

Poslednjih nekoliko dana nove mogućnosti u digitalnom marketingu i oglašavanju samo niču – koristeći maštu i tehnološka rešenja ranije nedostupna.

Jedna od mogućnosti koja se do sada radila sa dosta pešačkog posla je praćenje drugih kanala oglašavanja i procene uspešnosti.

Problem uspešnosti marketing kampanja

Zamislite zadatak koji klijent obično predstavlja agenciji – imam xxx.xxx budžet koji treba da se potroši.

Klasičan proces se zasniva na tome da se budžet podeli po medijima (televizija, štampa, radio, internet) prema prethodno desinisanim parametrima matične kompanije ili opštih uslova ugovora. U sledećem koraku medija planeri za svaki medij urade detaljan plan oglašavanja birajući mesta (TV stanice i blokovi, štampana izdanja – veličine i pozicije, radio stanice i blokovi kao i internet sajtovi i obim i način oglasa). Po usaglašavanju medija planova i budžeta predstoji produkcija oglasnih poruka za svaki medij, puštanje materijala (kordinacija) i startovanje kampanje.

Kada dođe vreme izveštavanja, jedan od problema je sumiranje svih informacija i pravljenje analitike realizacije medija plana.

Realizacija medija plana je manje-više predstavljanje potvrda prethodno utvrđenih parametara oglašavanja na svakom mediju. Da li su u pitanju postizanje planova GRP-ova i REACH-a (televizija), broja gledanja ili klikova (internet) ili pokrivanja teritorije štampanim izdanjima – cilj je jasan: potvrda realizacije.

Ključna reč: uspešnost kampanja

Kako je naš cilj tesna integracija sa biznisom a ne samo puko realizovanje medija planova – glavni pogled koji nas interesuje (a i klijenta) je koliko je svaki kanala oglašavanja (kao stanica/novina/radio ili oglasni blok) uticao na prodaju i koliko ima efekta kao i koja je cena uticaja ili dovođenja kupca proizvoda/usluge.

Kako je krajnji cilj dovođenje na jedinstveni kanal komunikacije web sajt (koje nije uvek prodajno mesto ali sve češće jeste mesto započinjanja kupovine ili interesovanja) alat izbora za praćenje posetilaca jeste Google Analitika.

Zamislite da na svakom kanalu komunikacije (televizija, štampa, radio, internet) koristite jedinstvene URL-ove ili specifične promo kodove kojima pozivate na akciju zainteresovane kupce proizvoda/usluga. Sada zamislite da igru podignemo za još jedn nivo i svakom kanalu unutar medija obezbedimo nove kodove ili URL-ove. I u slučaju apsolutne kontrole kampanje blokovima oglašavanja koji se emituju u određena doba dana dodelimo još specifičnije URLove ili kodove.

Napomena: kodovi ne moraju da budu kriptični već reči iz govora koje mogu da asociraju na kampanju.

Merenje uspešnosti kampanja sa ne-digitalnih medija

Benefit ili korist

Klijent dobija prvenstveno pogled na svoje troškove oglašavanja iz drugog ugla koji direktno može da se vezuje za kampanju i prodaju. Presek poseta i reakcija po mediju i kanalu sa kog je posetilac došao daje uvid u opštu reakciju javnosti na kampanju.

Unošenjem budžeta koji su potrošeni u finalni izveštaj klijent može videti vrednost svakog posetioca kao i koji medij ili kanal ili čak oglasna poruka ima najveći efekat.

Svaka sledeća kampanja ili medija plan dobija novu dimenziju i iskustva koja se koriste za optimizaciju troškova i bolji nastup.

Uloga digitalne agencije

Uloga digitalne agencije je jednostavna

  • obezbediti infrastrukturu klijentu za praćenje svih medija
  • obezbediti URL-ove i kodove koji će se vezivati za detalje medija planova sa drugih medija
  • komunicirati za agencijama koje vrše zakup ne-internet medija i
  • komunikacija grafičkih rešenja sa dizajn agencijama

Sledeći korak

Sve kompanije koje imaju interes da bolje prate svoju medijsku potrošnju kao i da imaju pogled na medije i kanale koji donose najbolji rezultat bi trebale da koriste ovaj pristup oglašavanju. Iako zahteva ozbiljniju pripremu, tehnike i tehnologije krajnji rezultat daje vrednost kojim malo koji medij može da parira.

Na kraju dana – agencija ne mora da zna medijsku potrošnju na medijima i kanalima jer se bavi isključivo “hvatanjem” posetilaca i segmentiranjem poseta i reakcija na web sajtu.

 

Pobednički tim

WinceUp

Pre nekoliko meseci objavili smo poziv za zainteresovane timove koji bi radili na zajedničkom projektu. Nakon nekoliko nedelja čekanja, prijavio se jedan jedini tim. Taj isti tim je prošao kroz čitavu proceduru potpisivanja NDA, odluke o tome da hoće ili neće da rade (nakon slušanja priče o konceptu), inicijelne postavke infrastrukture, scenarija korisničkog doživljaja, pravljenja biznis modela kao i sledećih koraka.

Tim je uveliko operativan i radi na nečem veoma lepom. Tim je tu.

Bojana Nikolić – vođa tima
Andrijana Mionić – dizajner
Aleksandra Kebić – marketing menadžer
Marko Arsić – stručnjak za baze podataka
Vojislav Janjić – programer

Samo napred WinceUp!

Moramo da živimo…

Moramo da živimo u svetu u kome žive naša deca – Marjorie Scardino CEO Pearson

Kompletan koncept učenja kao discipline se menja. To je činjenica a ne ideja. Jednostavno – stvari se moraju pomerati dalje od koncepta koji su nekada postojali. Ima nas  sve više, znanja je sve više, tehnologije se menjaju, deca postaju svesna budućnosti svakog dana a učionice su i dalje iste.

Moramo da živimo u svetu u kome žive naša deca – ovo je rečenica koja nas proganja od trenutka kada je izgovorena tokom prezentacije novog koncepta školskih udžbenika koji treba da učine akviziciju znanja zanimljivijom i lakšom – iBooks2 kompanije Apple.

Nedavni podkast (Freakonomics) o problemima uspešnosti javnih škola tj učenika koji pohađaju škole u Americi je izdvojio bih priču o potrebi da se ustanovi suština problema u obrazovanju – kako deca uče, koji koncept im najviše odgovara, koja znanja se teže usvajaju a koja lakše i na koji način.

Priča o standardnom broju od 24 učenika po razredu zvuče kao neostvarim san – a možemo da kažemo da je izvodljiv i radi posao (Politehnika koristi koncept od 1991.godine u srednješkolskom obrazovanju).

Svaka škola mora imati praktično korišćenje znanja – jer to jeste najbolji način testiranja naučenog. Izgovori i bežanje od odgovornosti koje imamo prema onima koji dolaze posle nas, nas vodi u  stanje zavisti prema drugim zemljama, tržištima, ljudima.

Učiti bolje, efikasnije, napraviti bolje i svrsishodnije – su ciljevi kojima stremimo. Puka imitacija ili emulacija može biti prisutna u meri da se neke stvari usvoje i shvate kako funkcionišu – ali ideje i realizacija nisu rezervisane za zemlje sa više novca ili mogućnosti. Rezervisane su za one sa maštom, željom i snagom da se istraje do kraja.

Možda i ne dođe priznanje od društva oko nas – bitan je osećaj stvaranja nečeg dobrog i učenja ljudi.

U našim kancelarijama postoji spisak koji vidimo svaki dan koji se tiče onoga u šta verujemo i svaki dan radimo

Ako ne naučiš nešto danas iskoristi taj dan da naučiš nekog drugog