Category Archives: razmišljanja

razmišljanja naših mislioca

Formiranje cene usluge za društvene medije

Posted on by
Reply

Pre 2 godine smo imali predavanje na BlogOpenu. Cilj nam je bio da pokažemo kako biznis razmišlja o sposobnostima koje su potrebne klijentima (ili će biti potrebne već te 2010.godine), kako ih sagledati sa biznis (komercijalne strane), pronaći ljude, osmisliti ciljeve, napraviti samoodrživ (i profitabilan) sistem.

Mislimo da je vreme da neki novi dečaci i devojčice pogledaju prezentaciju i razmisle da li žele da se bave ovim poslom. Ako reči i slike nisu dovoljne – pogledajte kako je to izgledalo na video snimku.

Internet, statistike i digitalni marketing – Srbija i Hrvatska

Posted on by
10

Infografika – klikom na veću sliku

Razumevanje lokalnog tržišta (Srbija) je moguće ukoliko imamo sa čim da poredimo. U cilju razumevanja za poređenje smo uzeli najbliže tržište sa bliskom strukturom stanovništva.

Srbija i Hrvatska – Internet, statistike i digitalni marketing

Prosečna brzina veze ka Internetu je približno ista tako da je doživljaj sadržaja na Internetu takođe približno isti. Korišćenje Facebooka je takođe približno isto i svodi se na 23 minuta potrošenih dnevno.

Poredići stanovništvo, Srbija sa svojih 7.2 miliona stanovnika ima 56.44% ljudi koji su internet korisnici. Preko 83% tih korisnika je na Facebooku – Hrvatska sa 4.3 miliona ima malo veći deo populacije na internetu (61.9%) i manje aktivnih korisnika na Facebooku (57.09%).

Skoro 50% više korisnika ima Srbija u odnosu na Hrvatsku.

Ukoliko bi sagledali teritoriju koju čine zemlje bivše federativne zajednice imali bismo

  • populaciju od preko 20 miliona ljudi
  • 11.5 miliona korisnika interneta (57.29%) i
  • od toga 8.11 miliona korisnika Facebooka (to je preko 70.32% online populacije na Internetu) ili 40% stanovništva teritorije koja koristi ovu društvenu mrežu

Digitalni marketing

Analizirajući novac potrošen na Internet marketing – Srbija 12.2 miliona eura (IAB Srbija AdEx) i Hrvatska 11.098 miliona (HURA AdEx). Ne može se porediti rast tržišta iz godine u godinu kako je metodologija prikupljanja podataka za Internet standardizovana za 2011.godinu.

Koristeći ove podatke kao i ostale parametre uviđamo da je investicija oglašivača po internet korisniku veća za 40% u Hrvatskoj u odnosu na Srbiju iako je ukupna potrošnja veća za više od 1 milion eura.

Zaključak

Pred agencijama je tržište koje je širi iz dana u dan i koje vapi za investicijama oglašivača. Brendovi i kompanije ispred sebe imaju neverovatnu populaciju od zemlje do zemlje do koje relativno lako mogu stići. Pitanje je strategije i uključivanja digitalnih kanala u marketing miks i angažovanje specijalizovanih agencija.

Podatke sakupili Slavko Đurić i Dušan Vučković – studenti IV godine Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu na letnjoj stručnoj praksi 2012.godine.

Content management – značaj sadržaja na web sajtovima

Posted on by
Reply

Inovativni marketari koriste razne načine i alate kako bi došli do svojih kupaca… blogovi, podcast-ovi, medijska saopštenja, Facebook, Twitter… Iako većina ovih platformi mogu da rade same i ispričaju svoju priču do kraja, svi ti mediumi su veoma usko povezani međusobno i najbolje funkcionišu zajedno. Bez obzira kako koristite web sadržaj da biste došli do svojih kupaca, mesto koje spaja sve u jedno je vaš web sajt.

Svako ko je ikada pokrenuo web sajt zna, da postoje mnoge stvari o kojima treba razmišljati pre nego o samom sadržaju na istom. Dizajn, boja, navigacija i prilagođena tehnologija bitni su aspekti dobrog web sajta. Nažalost, u mnogim organizacijama uglavnom dominira briga o ovim drugim, verovatno iz razloga što je mnogo lakše fokusirati se na sam dizajn i zastupljenu tehnologiju nego na sadržaj.

Čak se i  agencije daleko više brinu o tome da koriste najnovije tehnologije i načine kako da sve to ispadne što više “cool” i “hip” da u međuvremenu zaborave na najbitniji aspekt samog sajta, a to je – sadržaj.

Najbolji web sajtovi primarno se fokusiraju na sadržaj kako bi privukli najrazličitije kupce, tržišta, medije i proizvode u jedan prostor gde sadržaj predstavlja ne samo kralja, već vrhunsku eminenciju. Dobar web sajt predstavlja skup svih ostalih online inicijativa grupisanih na jednom mestu (strimovi podataka sa YouTubea, Facebooka, Twittera, Flickera…). Web sajt bogat pravim sadržajem daje ličnu notu Vama i Vašoj korporaciji, tako da sadržaj treba da bude zabavan ali najpre treba da informiše Vaše kupce.

Kako se poziva na akciju?

Dobar web sajt poziva na akciju sadržajem koji je dobro organizovan u pregledne celine. Kada kupac, klijent “šeta” po sajtu i nađe proizvod ili uslugu koja mu odgovara i eventualno želi da kupi, poruči, pita, pretplati se, takve akcije moraju da budu transparentne kako se ne bi vraćao na druge delove sajta i tražio već da poziv na akciju u svakom trenutnu bude prisutan i lako vidljiv, razumljiv.

Šta ili ko vam je potreban za kvalitetan sadržaj?

Najbolji način prilagođavanja sadržaja, – je da prvenstveno razumete svoje kupce, klijente, i da im ponudite takav sadržaj koji će biti kreiran samo za njih. Oni treba da se osećaju tako da ste im pristupačni, da ste tu za njih i njihove raznolike potrebe. Dobar sadržaj pretvara pretragu u kupovinu.

Amazon – Call-to-Action

www.amazon.com je dobar primer sajta sa pravilno prilagođenim sadržajem.

Široko posmatrano, postoje dva načina na koje ljudi interaktuju sa sadržajem na web sajtu. Traže specifičan sadržaj i pretražuju (surfuju). Većina organizacija optimizuju svoje sajtove za traženje konkretnih informacija ali ne podstiču na pretraživanje. Kupci ne-retko vole da im sajt otkrije i nešto što se sami nisu setili da pitaju, da ih navodi. Ljudi sa Amazona shvatili su da njihova klijentela uglavnom ima neku generalnu ideju šta bi želeli da pročitaju, kupe, poklone ali često nemaju specifičan naslov u glavi koji bi tražili. Recimo da želimo da nekome poklonimo dobru knigu iz marketinga.

Kucamo marketing u pretrazi, i Amazon nam izbacuje preko 500.000 naslova. Sada počinje pretraživanje gde Amazon postaje veoma koristan. Svaki naslov ima ocenu koju su dali drugi korisnici, što nam u startu pomaže. Takođe vidimo komentare korisnika koji su pročitali datu knjigu, kao i komentare i ocene drugih medija. Vidimo koju literaturu su kupovali ljudi koji su kupili konkretnu knjigu koja nas zanima, kao i šta naposletku kupe nakon pregleda ovakve literature. Nakon što ste izabrali odgovarajuću knjigu možete dobiti email od Amazona nekoliko meseci kasnije sa preporukom neke druge literature koja bi Vam mogla koristiti.

Sjajno, zar ne?

I za kraj…

Da rezimiramo, dobro prilagođene boje, logotipi, fontovi i dizajn čine sajt privlačnim., ali ono što je najvažnije jeste sadržaj, tj. kako je taj sadržaj organizovan i kako kupce poziva na akciju. Sjajan web sadržaj poseduje informacije koje će da koriste kupcima i dodatno ih edukuju čak ako ni oni sami nisu sigurni šta je to što žele. Najefektivnije web strategije predviđaju potrebe i na taj način prilagođavaju sadržaj za svoje kupce, i pre nego što se oni sete da pitaju.

Šta ćeš biti kad porasteš? (gostujući student)

Posted on by
Reply

Slavko Đurić – student na praksi tokom leta 2012 godine. Neki pogledi na školu, znanje, studiranje… Imao je težak posao da istraži marketing tržište ex-YU i uspeo je u tome (sa svojim kolegom). U pauzama je napisao tekst za naš blog.

Slavko Đurić

Pitanje koje nekoga dočeka ranije, a nekog kasnije, ali je izvesno da se svaka osoba susretne sa istim barem jednom u toku odrastanja. Odgovori često budu opšta mesta, ali se prilikom odrastanja oblikuju u nešto shodno daljim interesovanjima. Kao neko ko je završio Elektrotehničku školu, smer elektrotehničar računara, a sad sam na FON-u (IT smer) koji je prilično menadžerski orijentisan fakultet, može se reći da nisam imao jasnu sliku o tome šta želim da budem. Pri upisu u srednju, kao i na fakultet vodio sam se ubeđenjem da želim da radim „nešto“ oko računara. ŠTA konkretno ni sam nisam znao. Ali sam i pored toga imao određena očekivanja, u pogledu raznih predmeta koje sam slušao u toku svog obrazovanja.

Čemu to služi, a pritom i ne radi?

Česta konstatacija prilikom upoznavanja sa raznim predmetima u toku školovanja. Prinuđeni smo da slušamo dosta stvari za koje lično mislimo da su nepotrebne. Takav zaključak se izvodi na osnovu prilično dosadno materije, ili loše koncipiranih predavanja i vežbi, pa samim tim se smatra(od strane nas studenata) da nam takvi predmeti neće trebati u životu.

Konkretno, na fakultetu smo imali prilike da slušamo određene predmete iz oblasti menadžmenta, i proces učenja je bio sledeći. Počnete da čitate knjigu i nakon nekoliko stranica usled suvoparnosti materije odustanete, pronađete odgovarajuću skriptu sa studentskog foruma, a u njoj razna nabrajanja određenih podela, i potpodela, i na kraju pogađate još podela, koje faktički treba naučiti napamet. Onda pronađete konkretna pitanja i odgovore iz prethodnih rokova, i to bude glavna materija za polaganje ispita. Šta smo konkretno naučili, hmm nije bitno, predmet je položen. Da ne bude da imam određeni animozitet prema menadžmentu, slična situacija je bila sa manjim brojem predmeta iz IT struke, koji su nažalost usled loše organizacije predavanja i/ili vežbi od strane odgovarajuće katedre, svedeni na učenje pitanja i tačnih odgovora.

Prva godina prođe, a od konkretnog znanja iz oblasti informacionih tehnologija ništa nismo usvojili. I što je interesantno najzanimljiviji i najkorisniji predmet, barem meni, bejaše Ekonomija. Nakon prve godine stvari su znatno jasnije. Većinu predmeta je bitno samo položiti, i posle ih zaboraviti jer nikakve koristi od njih nećemo imati. Slična priča je otprilike sve do četvrte godine u kojoj se susrećem sa mnogo korisnijim stvarima, usmerenijih na IT, projektovanje softvera, programiranje aplikacija, veb dizajn. Istakao bih i veliki broj projektnih radova, koji pružaju mogućnost lakšeg i često interesantnijeg polaganja ispita. Iz prethodnog bi se moglo zaključiti da i nisam preterano zadovoljan fakultetom. Rekao bih da je to stvar perspektive i očekivanja, velika očekivanja prate i velika razočarenja. A ja konkretno i nisam znao šta da očekujem.

Očekivanja

Ako vratim film na leto 2008. godine, to je period u kome sam se suočavao sa najvažnijim izborom u životu do tada. Koji fakultet upisati, da li ću upasti na budžet, šta očekivati od daljeg školovanja, studentskog života…? Dosta različitih faktora(odgovora) koji utiču na zadovoljstvo izborom fakulteta. I pored gore navedenih kritika na račun mnogih predmeta, može se reći da Fon pruža uopšteno znanje u različitim oblastima, dok se za usko specijalizovano znanje iz pojedinačnih oblasti moramo sami snaći. Tu priču oko individualnog angažmana spominju i sami profesori, i to se može protumačiti kao izgovor za nedostatak volje i kreativnosti da se određena materija približi studentima. Generalno sam zadovoljan manje stečenim znanjem a više iskustvom, koje sam stekao na osnovu četiri godine boravka na fakultetu, i slušanja uspešnih poslovnih ljudi na raznim predavanjima.

Koliko je sve to bilo korisno pokazaće tržište rada.

Tabovi su mrtvi – živeli tabovi!

Posted on by
Reply

Već duže vreme priča se o smanjenu broja poseta Facebook tabovima nakon uvođenja Timelinea. Analizom ovog članka bavio se i ViralBlog, a da su strahovi kompanija opravdani pokazuju i statistike stranica nad kojima imamo uvid.

Analiza angažovanja lajkera objašnjava kako je uvođenje Facebook Timelinea uticalo na stranice brendova koje su kao takve prilično zavisne od tabova. Naime, za brendove je to jedini način da predstave svoje proizvode i usluge, a da to bude u skladu sa pravilima Facebook platforme. Istaživanje je obuhvatilo oko 500 stranica sa više od 10.000 lajkera.

Prema PageLever-u, kompaniji specijalizovanoj za Facebook analitiku, angažovanje lajkera u okviru Facebook tabova opalo je za čak 53% od trenutka pokretanja timeline-a.

Slika preuzeta sa ViralBloga

Na slici se može uočiti da angažovanje lajkera na tabovima počinje da opada sa 28. februarom, datumom od kog su administratori stranica mogli da se odluče za prelazak na Facebook Timeline i da se pad nastavlja sa 30. martom, datumom kada su sve stranice morale da pređu na Timeline. Na grafiku je takođe primetno da broj poseta tabovima raste tokom vikenda, jer tada korisnici imaju više vremena da istraže Facebook stranice.

Primer jedne od stranica koje administriramo, pokazuje slične rezuletate. Od početka 2012. a do momenta uvođenja Facebook Timelinea, broj poseta tabovima je veći ili izjednačen sa brojem poseta wallu. Naravno, sa izuzetkom Facebook aplikacija (nagradnih konkursa) koje generišu ubedljivo najveći broj poseta. Od 28. februara do 31. marta, dakle u periodu prelaska na timeline, broj poseta tabovima drastično opada (za približno 38%) da bi se taj pad nastavio definitivnim prelaskom na timeline.

Ono što zaista pravi razliku je i sadržaj koji se deli na tabovima. Kada pogledamo one stranice tj tabove koje iskaču iz proseka (anomalije) i proverimo sadržaj primećujemo da razliku pravi sadržaj koji privlači pažnju. Ne sadržaj koji obavezno poziva za lajkovanje već smisleni sadržaj ili tab aplikacije koje pružaju drugu vrstu interakcije koja nije moguća na Timelineu.

I na kraju, šta bi mogli biti razlozi ovakvih rezultata (negativne strane).

Ne postoji mogućnost postavljanja landing taba. I dalje možete napraviti stranu, prilagoditi je, ali ne možete podesiti da bude početna. To je svakako bila jedna od najvećih prednosti koje su koristile kompanije i brendovi.

Nisu svi tabovi vidljivi pri učitavanju stranice. Prednost je što su linkovi do tabova smešteni odmah ispod cover slike i što su predstavljeni velikom ikonicom umesto ranije neprimetno malom. Ono što je loše, je što je prva ikonica rezervisana za fotografije, tako da realno imate prostora samo za 3 dodatna taba/aplikacije koje će vaši fanovi videti u prvom učitavanju stranice (ranije ste mogli da prikažete sedam).

Dakle, kako je angažovanje lajkera na stranicama evidentno smanjeno, ako želite da vaše aplikacije i dalje imaju važnu ulogu usresredite se na celokupno Facebook iskustvo: zanimljivu cover sliku (a u skladu sa Facebook pravilima), interesantan sadržaj vašeg timeline-a, zabavne Facebook aplikacije, ali i obratite pažnju na detalje kao što su npr. ikonce za tabove, budite daleko više kreativni, jer i vi biste pre kliknuli na privlačnu, čistu sliku, nego na nezanimljivu ikonicu, pogrešnih dimenzija.