Biznis insajder (Business Insider) je izbacio sjajan presek industrije u ovom trenutku sa osvrtom na prošlost i pogledom na svetlu budućnost.
Budućnost Digitala (Business Insider prezentacija)
Reply
Category Archives: razmišljanja
Internet oglašavanje u 2013-toj
Knjiga promena – od Nikki L. via Flickr (CC BY 2.0)
Poslednjih 5 godina proveli smo u internet oglašavanju i bili smo svedoci menjanja ovog dela industrije u Srbiji i svetu.
Ono što možemo izdvojiti kao činjenicu, kada je reč o oglašavanju na internetu, je neumitna promena koja iznova i iznova menja industriju širom planete.
Nemoguće je prevideti izmene u formatima oglašavanja, tehnološkim inovacijama koje poboljšavaju i obogaćuju isporuku oglasne poruke, načine ciljanja publike, ulaska demografije na velika vrata kroz Facebook i Google+, eksperimente velikih ali i malih igrača kada je u pitanju analitika i marketing.
Industrija oglašavanja više nikada neće biti ista i menjaće se non stop. Takva stvar (ili bolje reći medij) zahteva konstantnu promenu i praćenje događaja i biranje najboljih i najefikasnijih rešenja. Neko bi rekao da pričamo o klađenju i – ne bi mnogo pogrešio. Ali kada ste toliko dugo u ovoj industriji – iskustvo znači puno i odabir nekog novog vida oglašavanja predstavalja recept koji svako može da prati.
Remiksovanje podataka
Kako digitalni svet počinje da se usložnjava (ne brinite – u pitanju je ciklična stvar u medijima i veoma je primetna u digitalu jer se stvari menjanju veoma brzo) tako se i merenje kao i praćenje efekata rada, brzo menja.
Jednostavno – upravnik (menadžer) analitike shvata da sa novim sadržajem i novim tipovima podataka kao i vrstom uređaja – shvata da stvari više nisu kao što su nekada bile (prošle nedelje npr). Nije da merenja koja su postojala više ne važe (itekako su bitna i nisu se izgubila), već dolazi do hipersegmentiranja podataka. Podaci koji dolaze od analitike počinju da izgledaju kao mikro niše izvora (i korišćenja) podataka.
Jedan digitalni časopis kao što je Wired je morao zbog kompleksnosti svog izdanja da pokrene nove Twitter naloge kako bi segmentirao saobraćaj. Praćenje saobraćaja sa mobilnih uredjaja se segmentira na pristupe kroz pregledače (browsere) ali i izvorne (native) aplikacije. Specifičnost izvornih aplikacija se zasniva na tome da se aktiviranje analitike ne vrši kroz izvršavanje klasičnog koda već kroz dogadjaje (events).
Tako prikupljeni podaci postaju zastareli (ili bolje reći siromašni) po pitanju dubine i segmentaciji podataka posle nekoliko meseci kada počinju da se pojavljuju novi konzumenti sadržaja i novi parametri po kojima mogu da se prate podaci.
Suština priče je da – svaki online posao zahteva kontinualno praćenje i bavljenje podacima. Kao što su nekada vlasnici radnji gledali ko im prolazi pored izloga i menjali reklamu ispred kako bi privukli poglede i interesovanje i na osnovu toga pravili strategiju i akcije, tako je i danas. Stvari se nisu promenile – samo su se ubrzale i zahtevaju više pažnje i rada.
Kako kupujete saobraćaj i zašto ne?
Kada se povede pitanje bilo kakve kupovine – ljudi se zaustave jer imaju osećaj da rade neetičku ili pogrešnu stvar.
Kupovina – fanova na Facebooku ili Google+, pratilaca na Twitteru – spada u loše ideje.
Sa druge strane termin kupovina saobraćaja znači da oglašavate svoj sadržaj širom interneta ciljanoj publici (kroz ključne reči u pretragama) kako biste obznanili da imate informacije koje se poklapaju sa interesovanjima korisnika.
Kupiti saobraćaj znači da ćete imati veću posetu i da će se određeni procenat tih poseta konvertovati u stalne posetioce web sajta (ma čime se on bavio npr dnevnim vestima). Direktno utičete na posete i omogućavate svojim oglašivačima potvrdu ulaganja u oglašavanje na vašem sajtu.
Ako vam izgleda čudno da kupujete saobraćaj da biste dobili bolje oglašivače – ne lupajte glavu. U pitanju je veoma legalna aktivnost i zahteva svakodnevno bavljenje sa vašim partnerom za oglašavanje. Možete verovati u Deda Mraza i ideju da će vaša informacija viralno prošetati kroz društvene mreže i omogućiti dobar saobraćaj bez potrebe da obezbedite plaćene čitaoce. Sa druge strane možete se pouzdati u čvrstu valutu i kupovinu saobraćaja.
Ako ste pratili trendove – ovo potpada pod Plaćene (Paid) metode privlačenja posetilaca (kompletnih stranaca).
Paid, earned and owned media – od Gavin Llewellyn via Flickr (CC BY 2.0)
Suština je u tome da je najbolja praksa – kupiti saobraćaj i pogurati određeni sadržaj, obezbediti vašim oglašivačima vrednost za novac koji su uložili (vidljivost njihovih reklama).
I nećete pogrešiti.
LinkedIn – uspon i tiho vladanje
Personalizovana početna stranica LinkedIna
Poslednjih godinu dana LinkedIn se privukao tiho i osvojio mnoge profesionalce.
Stizanje do de facto standarda u kreiranju biografije i traženju posla je trajalo duži niz godina. Od skoro LinkedIn nije samo mesto gde stavljate svoju biografiju, okupljate ekipu sa posla i sl. LinkedIn je postala društvena mreža (tako se i predstavlja) za ozbiljne ljude.
Zašto je bitan?
Mnogobrojni linkovi i izvori podataka bivaju “ispušteni” zbog prirode drugih medija (ili društvenih mreža) kao što su Facebook i Twitter. Vreme “polu raspada” informacije na Facebooku (1 sat i 20 minuta) i Twitteru (2 sata i 38 minuta) je malo iz očiglednih razloga. Mnogo ljudi sa mnogo izvora informacija popunjavaju vašu stranicu. U slučaju Facebooka – EdgeRank radi posao i filtrira manje bitne sadržaje. Twitter nudi čist tok podataka. U slučaju LinkedIna – informacija je klasifikovana, prati se popularnost i viralnost i stvara se neka vrsta magazina koji vam je na raspolaganju.
Veliki povratak newslettera i sadržaja
Kada je u pitanju Newsletter – čitav sistem je otišao korak dalje. LinkedIn mail uvek otvaram i svaki članak pročitam. Ozbiljno istraživanje i klasifikovanje članaka širom interneta je upakovano u verziju koja odgovara mojim interesovanjima i tipu ličnosti. Mnogi će se pobuniti da onda ne dobijamo sve ono što postoji ali je realnost drugačija – ja želim da za moje potrebe mašina izfiltrira nepotrebne stvari jer – nemam vremena za sve.
Relevantni poslovi i marketing
Poslovi koji se pojavljuju kao i reklame – postali su marketing kanali kompanija – naša interesovanja i stranice koje volimo na Facebooku su nas markirale za precizno ciljanje reklamama. Sada naše sposobnosti, kompanije koje pratimo, godište, škole koje smo učili kao i mnoge druge stvari postaju kategorija u ciljanom i veoma preciznom oglašavanju.
Ko je kriv?
Možda sva ova priča ima veze sa tim da je za glavnog čoveka društvenih medija (da ne kažemo gurua) proglašen upravo Džef Vajner (Jeff Weiner) iz LinkedIna.
Sa jasnim ciljem i željom dobili smo tiho novo mesto za okupljanje interesnih grupa i ljudi.