Moć “lajka”

Želite li da vas vole ili da vam to pokažu?

Više novca je bolje nego manje novca. Više kolača je bolje nego manje kolača. Ako imate nečega više to je obično bolje, zar ne? Međutim, kada je u pitanju broj Likeova na Facebook stranici vašeg brenda ili kompanije, kvalitet tih Likeova je često bitniji od kvantiteta.

Sve popularno je pogrešno

Često sudimo o kvalitetu proizvoda na osnovu njegove popularnosti. Liste kao što su „Najprodavaniji proizvodi“ ili „Najpopularniji proizvodi“ pomažu nam da u moru brendova odaberemo one koji se ističu na neki način. Međutim, nakon toga sledi zaključak da ako je određeni proizvod popularan, onda mora da je dobar i za većinu stvari ovaj sistem zaista dobro funkcioniše.

Lov na Like

Fanovi, lajkeri i interakcije

Dakle, kada smo napravili Facebook stranicu, bilo je prirodno da brinemo o ukupnom broju Likeova na istoj. Što nas više vole, to bolje. Mnogo maketingških kampanja na Facebooku bilo je usmereno na dovođenje novih fanova na stranicu u zamenu za nagradu. I mnoge od ovih kampanja su bile uspešne baš zbog toga – ljudi su došli na stranicu, Likeovali je, učestovovali u takmičenju i možda dobili nagradu, ali u tome leži i problem.

Dobiti dosta novih fanova na Facebooku nije teško, ako vas nije briga ko su ljudi koji su Likeovali vašu stranicu. Takođe, postoje kompanije koje će vam garantovati 1000 ili više Facebook Likeova, ali kakve benefite za vaš posao zaista donosi Like? Zamislite da plaćate da 1000 novih ljudi prođe kroz hol vašeg hotela, a da niko od njih ne rezerviše sobu. Jednostavnom kupovinom fanova, čitava poenta društvenih medija se gubi. Ako je posetilac bio na vašoj stranici samo kada ju je Likeovao i ne komunicira dalje, ne komenatariše ili deli sadržaje, like onda neće biti od koristi kakvu ste priželjkivali. Sa nedavnim izmenama Facebook interfejsa, ovo pitanje je postalo još aktuelnije.

Kuda sa EdgeRankom?

Da biste pronašli pravi odgovor, potrebno je da brzo provirite kroz zavesu Facebooka i vidite kako sve to funkcioniše. Facebook koristi algoritam koji se zove EdgeRank da utvrdi šta treba da se pojavljuje na vašem timeline-u kao “istaknute priče” (Highlighted Story). Jedan od najvažnijih elemenata ovog algoritma je interakcija korisnika koja se izražava kroz „težine“. Što više komentara i Likeova imate na vaš post, veća je verovatnoća da se pojavi na vrhu tajmlajna (od milošte nazvanog žitije). Ako ste komentarisali ili Likeovali prethodne postove na nekoj stranici, veća je verovatnoća da se novi postovi sa te stranice pojave na vrhu vašeg žitija. Facebook to radi u želji da vam prikazuje sadržaje koji vas zanimaju i koji su relevantniji za vas.

Moć interakcije

Takođe, ako pogledate vašu Facebook stranicu videćete „Like this“ i „talking about this“. „Talking about this“ je brz pokazatelj koliko su vaši fanovi u interakciji sa vašom stranicom. Ne postoji optimalan procenat, ali to vam daje ideju kako radite. Ako imate 2000 fanova, a samo 7 ljudi govori o vašoj stranici, verovatno je potrebno da učinite nešto da ih angažujete. To što imate veliki broj fanova na vašoj korporativnoj stranici je potpuno besmisleno, ako oni ne likeuju, dele i kometarišu vaše postove. Bez angažovanih fanova, vaši članci se gube u okeanu fotografija kućnih ljubimaca i beba.

Imati plan za dalje

Kada su vaši fanovi angažovani oko vašeg poslovanja, ne samo da oni vide vaše poruke, već i njihovi prijatelji. Izgradnjom svoje baze fanova na Facebooku, prirodno ćete doći do toga da oni koji su angažovani na vašoj stranici će verovatno više biti uključeni u vaše poslovanje na pozitivan način i pomoći da vaš posao raste. Ako pokrenete kampanju da napravite nove fanove, proverite pre toga da li imate plan koji će ih kasnije uključiti u zajednicu. I zapamtitie, bolje je da imate 20 fanova koji brinu u vašem poslovanju, nego 2000 nezainteresovanih.

Moramo da živimo…

Moramo da živimo u svetu u kome žive naša deca – Marjorie Scardino CEO Pearson

Kompletan koncept učenja kao discipline se menja. To je činjenica a ne ideja. Jednostavno – stvari se moraju pomerati dalje od koncepta koji su nekada postojali. Ima nas  sve više, znanja je sve više, tehnologije se menjaju, deca postaju svesna budućnosti svakog dana a učionice su i dalje iste.

Moramo da živimo u svetu u kome žive naša deca – ovo je rečenica koja nas proganja od trenutka kada je izgovorena tokom prezentacije novog koncepta školskih udžbenika koji treba da učine akviziciju znanja zanimljivijom i lakšom – iBooks2 kompanije Apple.

Nedavni podkast (Freakonomics) o problemima uspešnosti javnih škola tj učenika koji pohađaju škole u Americi je izdvojio bih priču o potrebi da se ustanovi suština problema u obrazovanju – kako deca uče, koji koncept im najviše odgovara, koja znanja se teže usvajaju a koja lakše i na koji način.

Priča o standardnom broju od 24 učenika po razredu zvuče kao neostvarim san – a možemo da kažemo da je izvodljiv i radi posao (Politehnika koristi koncept od 1991.godine u srednješkolskom obrazovanju).

Svaka škola mora imati praktično korišćenje znanja – jer to jeste najbolji način testiranja naučenog. Izgovori i bežanje od odgovornosti koje imamo prema onima koji dolaze posle nas, nas vodi u  stanje zavisti prema drugim zemljama, tržištima, ljudima.

Učiti bolje, efikasnije, napraviti bolje i svrsishodnije – su ciljevi kojima stremimo. Puka imitacija ili emulacija može biti prisutna u meri da se neke stvari usvoje i shvate kako funkcionišu – ali ideje i realizacija nisu rezervisane za zemlje sa više novca ili mogućnosti. Rezervisane su za one sa maštom, željom i snagom da se istraje do kraja.

Možda i ne dođe priznanje od društva oko nas – bitan je osećaj stvaranja nečeg dobrog i učenja ljudi.

U našim kancelarijama postoji spisak koji vidimo svaki dan koji se tiče onoga u šta verujemo i svaki dan radimo

Ako ne naučiš nešto danas iskoristi taj dan da naučiš nekog drugog

Priča o marketingu i brojkama

Google Adriatic Think Telco

Bio to Kotler ili neki drugi svetski priznat guru ili bilo ko ko ima imalo iskustva najbitinija stvar koju mora da ima su brojke. Bez brojki si samo tip koji ume lepo da priča.

Cifre ne lažu – Carroll D. Wright

Pre nekoliko dana, Google Adriatics Think Telco konferencija zatvorenog tipa, napravljena za telekomunikacione kompanije iz regiona i agencija koje rade za njih je pokazala koliko je jednostavan inženjerski pristup marketingu i oglašavanju dovodi do jasne analize problema – a to je akvizicija novih korisnika i prodaja novih paketa usluga.

Glavna stvar koja upada u oči su brojke. Čvrste, realne, nepromenjive brojke. Začuđujuće, smešno očigledne.

I zato marketing nikada neće biti isti. Sve je toliko merljivo da je moguće analizirati stvari u skoro realnom vremenu. Hiper segmentiranje nam iz tog razloga i dolazi na velika vrata. Sve teorije koje znamo ne padaju u vodu ali vode do trenutka kada izvlačenje rešenja iz šešira više nije opcija.

Ali ono što je najbitnije, ljudska priroda se veoma malo menja.

Ljudi žele da kupuju.

Posao marketinga je da tu ogromnu želju u ljudima ispuni tako što će naći poruku koju ljudi osećaju i reaguju na istu kupovinom – kad tad!

Hiper segmentiranje je tu i sada. To znači da svaki klijent, kampanja cilja drugu grupu ljudi na drugim kanalima. A sve je to moguće sa novim tehnologijama i digitalnim kanalima koji su dostupni civilima.

Onda se sve zasniva na kraju – na pravljenju najboljeg plana poboljšanja slanja poruke i najefikasnije izvedbe uz najbolji profit.

Hvala Fejsbuče

Dragi Facebook,

Hvala ti na svim konstantnim izmenama.

Naravno da reči hvale idu u oba smera, i sarkastično i pozitivno. Mnoge stvari koje menjaš umeju tako lako da pomere razvoj danima (ponekad i nedeljama) unazad. Nedokumentovane funkcije, loš opis postojećih i nedostupnost servisa u trenucima kada klijent testira su samo neke stvari koje nam donosiš svaki dan.

Naravno, sve inovativne stvari nama donose nov posao. Hvala, duboko hvala. Jer, svi žele novo.

Tajne newsletter marketinga kod Srba posle prvog dana

Prije nego li moja popularnost naglo skoči i prije nego što me ruska naslednica naftnih polja odvede negdje u tople krajeve da se volimo do kraja života, i za sva vremena se odreknem interneta i kompjutera, moram sa vama da podijelim neke tajne.

Tehnički gledajući, to i nisu tajne, nego zapažanja na dovoljno velikom uzorku, u situaciji koja će biti objašnjena ispod.

Trenutno, najbolji način za privlačenje saobraćaja, lajkera, pratilaca, sledbenika ili korisnika su pokloni. Čim se osjeti potencijalna vrijednost, imamo i korisnike. Naravno, tu su i prize hunteri, ali o njima ću da pišem sledeći put.

Recimo da imate nagradno takmičenje sa nekim fondom nagrada. Imam bolju ideju, uzećemo realnu situaciju koja se upravo dešava, samo vam neću otkriti ime klijenta, al to vam nije ni bitno.

U opticaju imamo 699 adresa. Dobijene su legalnim putem, preko Facebook nagradnog takmičenja. Korisnicima je jasno naglašeno, vidljivo i čitko, da je potreban mejl za informacije o tom i narednim nagradnim takmičenjima.

Po defaultu u formularu je mejl adresa sa Facebooka, ali je korisnik mogao da stavi neku drugu, ako tu ne provjerava.

Posle jednog dana statistika je sledeća:

newsletter statistika

Statistika newsletter kampanje

Šta nam kažu podaci.

Ako imate mejl, koji ima catchy subject (odbacujemo mogućnosti da ga neko odmah izbriše), od respektabilne je kompanije (odbacujemo mogućnost da ljudi pomisle da je prevara), šaljete ga preko provjerenih servisa (odbacujemo mogućnost da završi u spam folderu), posle jednog dana mejl će da pogleda peti deo vaše mejl liste, a svaki četvrti korisnik od tih koji otvore mejl će da klikne na call to action dugme.

Mejlove je najbolje da šaljete ujutru, u 7h jer povećavate vjerovatnoću da će informacija da bude pročitana baš tog dana. Razlog je prost. Prosječan korisnik provjerava mejl jednom dnevno, a nekad i jednom u nekoliko dana.

Kada planirate bilo kakvu akciju, newsletter mora da se pošalje minimalno tri dana ranije. Treba imati u vidu i da je za dizajn potreban minimalno jedan dan, i za programiranje još jedan.

Da ne gojimo prase pred Božić, ako želite da usrećite korisnike novogodišnjom čestitkom, ovo je pravo vrijeme da krenete u akciju.

Do sledećeg kuckanja

@eUgljesa