Šta ćeš biti kad porasteš? (gostujući student)

Slavko Đurić – student na praksi tokom leta 2012 godine. Neki pogledi na školu, znanje, studiranje… Imao je težak posao da istraži marketing tržište ex-YU i uspeo je u tome (sa svojim kolegom). U pauzama je napisao tekst za naš blog.

Slavko Đurić

Pitanje koje nekoga dočeka ranije, a nekog kasnije, ali je izvesno da se svaka osoba susretne sa istim barem jednom u toku odrastanja. Odgovori često budu opšta mesta, ali se prilikom odrastanja oblikuju u nešto shodno daljim interesovanjima. Kao neko ko je završio Elektrotehničku školu, smer elektrotehničar računara, a sad sam na FON-u (IT smer) koji je prilično menadžerski orijentisan fakultet, može se reći da nisam imao jasnu sliku o tome šta želim da budem. Pri upisu u srednju, kao i na fakultet vodio sam se ubeđenjem da želim da radim „nešto“ oko računara. ŠTA konkretno ni sam nisam znao. Ali sam i pored toga imao određena očekivanja, u pogledu raznih predmeta koje sam slušao u toku svog obrazovanja.

Čemu to služi, a pritom i ne radi?

Česta konstatacija prilikom upoznavanja sa raznim predmetima u toku školovanja. Prinuđeni smo da slušamo dosta stvari za koje lično mislimo da su nepotrebne. Takav zaključak se izvodi na osnovu prilično dosadno materije, ili loše koncipiranih predavanja i vežbi, pa samim tim se smatra(od strane nas studenata) da nam takvi predmeti neće trebati u životu.

Konkretno, na fakultetu smo imali prilike da slušamo određene predmete iz oblasti menadžmenta, i proces učenja je bio sledeći. Počnete da čitate knjigu i nakon nekoliko stranica usled suvoparnosti materije odustanete, pronađete odgovarajuću skriptu sa studentskog foruma, a u njoj razna nabrajanja određenih podela, i potpodela, i na kraju pogađate još podela, koje faktički treba naučiti napamet. Onda pronađete konkretna pitanja i odgovore iz prethodnih rokova, i to bude glavna materija za polaganje ispita. Šta smo konkretno naučili, hmm nije bitno, predmet je položen. Da ne bude da imam određeni animozitet prema menadžmentu, slična situacija je bila sa manjim brojem predmeta iz IT struke, koji su nažalost usled loše organizacije predavanja i/ili vežbi od strane odgovarajuće katedre, svedeni na učenje pitanja i tačnih odgovora.

Prva godina prođe, a od konkretnog znanja iz oblasti informacionih tehnologija ništa nismo usvojili. I što je interesantno najzanimljiviji i najkorisniji predmet, barem meni, bejaše Ekonomija. Nakon prve godine stvari su znatno jasnije. Većinu predmeta je bitno samo položiti, i posle ih zaboraviti jer nikakve koristi od njih nećemo imati. Slična priča je otprilike sve do četvrte godine u kojoj se susrećem sa mnogo korisnijim stvarima, usmerenijih na IT, projektovanje softvera, programiranje aplikacija, veb dizajn. Istakao bih i veliki broj projektnih radova, koji pružaju mogućnost lakšeg i često interesantnijeg polaganja ispita. Iz prethodnog bi se moglo zaključiti da i nisam preterano zadovoljan fakultetom. Rekao bih da je to stvar perspektive i očekivanja, velika očekivanja prate i velika razočarenja. A ja konkretno i nisam znao šta da očekujem.

Očekivanja

Ako vratim film na leto 2008. godine, to je period u kome sam se suočavao sa najvažnijim izborom u životu do tada. Koji fakultet upisati, da li ću upasti na budžet, šta očekivati od daljeg školovanja, studentskog života…? Dosta različitih faktora(odgovora) koji utiču na zadovoljstvo izborom fakulteta. I pored gore navedenih kritika na račun mnogih predmeta, može se reći da Fon pruža uopšteno znanje u različitim oblastima, dok se za usko specijalizovano znanje iz pojedinačnih oblasti moramo sami snaći. Tu priču oko individualnog angažmana spominju i sami profesori, i to se može protumačiti kao izgovor za nedostatak volje i kreativnosti da se određena materija približi studentima. Generalno sam zadovoljan manje stečenim znanjem a više iskustvom, koje sam stekao na osnovu četiri godine boravka na fakultetu, i slušanja uspešnih poslovnih ljudi na raznim predavanjima.

Koliko je sve to bilo korisno pokazaće tržište rada.

Izbrendirajte sebe

Po dolasku u firmu i pri početku posla ili prakse mnogi se pitaju šta da rade uopšte. Ako vam je prvi posao ili praksa verovatno je da nećete dobiti u startu neke veće i odgovornije zadatke. U ovakvim slučajevima javlja se tendencija za praznim hodom ili „poslovnim lerom“.

Jedan od ciljeva koji novi zaposleni (a posebno ljudi na praksi) imaju jeste da se ostanu u toj firmi i da rade ono što vole. Da biste došli do toga potrebno je da većina ljudi, koji odlučuju šta ćete da radite, ima barem približno isti viđenje vaše budućnosti kao i vi.

Odakle početi?

Od činjenice da prvi utisak jeste bitan. Za početak, lepo je imati svoj stil oblačenja i držati do njega, interesantno je modne stilove izražavati poluobrijanim glavam i pocepanim pantalonama, i najpametnije je time baviti se van radnog mesta. Ukoliko svi u kompaniji/firmi dolaze u odelima, košuljama, da bitno je da i novi zaposleni prihvate takav način oblačenja.

Odmah nakon što vas nove kolege vide, počeće da pričaju sa vama. Turetov sindrom zaboravite, a ne bi bilo loše da znate nešto o tome što ćete raditi.
Mišljenja i stavovi se razlikuju i poštuju, ali to ne znači da svi treba da ih znaju. Nekada je mudrije ne reći ih nego krenuti u bitku sa vetrenjačama. Niko ne kaže da ih se treba odreći, ali kao i za stil oblačenja, ostavite ih ispred vrata kompanije.

Šta drugi mogu da nauče od mene?

Svi mogu da uče od vas, i iskusnije i manje iskusne kolege. Pogrešno je misliti da ako ste novi, drugi ne mogu da nauče nešto novo od vas. Svi dolaze iz različitih sredina i tokom svoje barem 21-22 godine su se interesovali za različite stvari, koristili različite sisteme učenja, planiranja, pregovaranja, prezentovanja, pisanja, izveštavanja…

Ukoliko se nalazite u sred brainstorming-a za neki projekat, planirate sa mentorom ili izvršavate zadatak koji ste dobili, pokušajte da pokažete šta ste do sada naučili. Pokažite da umete da budete kreativni i slobodni kako biste poboljšali nešto. Naravno, ovo nikako ne znači da treba da se oglušite o zadatke nadređenih, samo jer vi mislite da oni treba da se drugačije odrade ili da se ne odrade uopšte.

Studentski dani i studentske organizacije su korisne stvari i dosta fleksibilne u mnogo čemu. Poslovni svet i rad u kompaniji je, nasuprot, poput vojske. Slušajte nadređene, kontrolišite jezik, pitajte ih za savete, završavajte isplanirane zadatke i završavajte ih na vreme. Ukoliko nešto ne znate imate prava da pitate kako problem i posao rešiti. Ćutanje o problemu nikome na kraju neće pomoći.

Moje vrednosti?

Malopre je rečeno da treba ograničiti stavove koje iskazujemo u kompaniji. Vrednosti su nešto drugo i dobro bi bilo da se ponekad preispitate šta je to što vas vodi kroz sve što radite i koje vrednosti živite. Vrednosti kompanije su ili definisane i komuniciraju se kako eksterno tako i interno pa ih je lako uočiti ili ih čini skup zajedničkih najizraženijih vrednosti zaposlenih. Jedne je lakše uočiti, druge se lakše dožive. U svakom slučaju, pokušajte da se pronađete u vrednostima kompanije i njenih zaposlenih. Da li su vaše vrednosti odgovornost, poverenje, perfekcionizam, druželjubivost ili nešto sasvim drugačije, to je vaša stvar. Za savršeno uklapanje i prilagođavanje kompaniji, potrebno je da nađete sklad između ličnih i vrednosti koje se proživljavaju u vašem poslovnom okruženju.
Da odmah isključimo mogućnost da budete upotrebljeni kao kafe kuvarica, dostavljači hrane i nemojte da dozvolite da budete iskorišteni za potencijalne igre unutar kompanije.

Emocije nekada dolaze kao sastavni deo vaših vrednosti. Pokušajte da posao ne prebacujete na emotivnu stranu. Kada neko u potpunosti uspe ovo da uradi neka napiše tekst o tome. Retko kada će se desiti da vas neko ne voli ili mrzi. Ova dva stanja dolaze kao naša interpretacija određenog spleta događaja. Sklonite sujete u fijoku, uglavnom se cela ljubav u poslu svodi na to da li je sve završeno na vreme.

Šta me razlikuje od drugih?

Iz svega do sada navedenog i koristeći zdravorazumsko razmišljanje, može se zaključiti da su ljudi, koji rade u homogenim grupama, na jedan ili drugi način slični. Lepota rada sa ljudima ne leži u njihovim sličnostima već baš u onim stvarima koje ih razlikuju. Pokažite šta je to što vas razlikuje od ostalih ljudi sa kojima radite. Pokažite i da vam je stalo do onoga što radite i da se vaš rad ne svodi na odlazak iz firme minut posle kraja radnog vremena i pola sata hvatanja zaleta.

U čemu sam najbolji?

Na početku teksta je pomenuta težnja da radimo ono što volimo. Neće se uvek desiti da ćete odmah raditi ono što volite, ali koristeći sve navedeno, možete da sebe pozicionirate tako da radite ono u čemu ste najbolji. Pivotiranje unutar kompanije je normalno i poželjno za početak. Na taj način imate uvid u veću sliku o kompaniji što vas čini sigurnijim i spremnijim za kompleksnije poduhvate. U jednom trenutku ćete doći do toga da radite ono što volite i da u tome budete najbolji.

Učestvujte na globalnom takmičenju

Global Leaders Summit 2012

Global Leaders Summit 2012

Već smo pisali o Global leaders summit-u  koji se održava od 15. do 26. februara 2012. godine u Mađarskoj u organizaciji AIESEC-a. Platforma za virtuelno takmičenje koje se održava u okviru GLS-a biće posao Huge Medie, kao Exclusive Social Media partnera. Kako se samit približava, a virtuelno takmičenje je već počelo, pogledajte šta mi to radimo i priključite se.

Globalni samit mladih lidera (Global Leaders Summit) je jedan od najvažnijih događaja u Mađarskoj ove godine. Svake godine GLS se održava u različitim delovima sveta, a prisustvuju mu predstavnici svetskih kompanija, studenti, mediji, bivši članovi organizacije, vladini zvaničnici, studentske organizacije i mladi lideri iz više od 100 zemalja sveta.

Osnovna ideja virtuelnog takmičenja koje se ove godine održava kao bitan deo Globalnog samita lidera je da premosti jaz između mladih i poslovnog okruženja. Potrebno je da kreirate video u trajanju od 30 sekundi o lokalnom biznisu ili preduzetniku koji je razvio svoje poslovanje koristeći potpuno drugačiji, neobičan pristup ili nam predstavite svoju biznis ideju i prijavite se za takmičenje. Ubedite nas da imate biznis plan koji će raditi. Pokažite nam vaš pogled na već postojeće poslovanje ili neke nove ideje.

Pobednik će imati priliku da učestvuje na narednoj Web Fest konfrenciji i predstavi kreativan preduzetnički projekat. Nagrada uključuje punu naknadu za prisustvovanje na konferenciji i vreme za prezentaciju tokom konferencije za dva člana tima.

Pa, šta čekate?

Tajne newsletter marketinga kod Srba posle prvog dana

Prije nego li moja popularnost naglo skoči i prije nego što me ruska naslednica naftnih polja odvede negdje u tople krajeve da se volimo do kraja života, i za sva vremena se odreknem interneta i kompjutera, moram sa vama da podijelim neke tajne.

Tehnički gledajući, to i nisu tajne, nego zapažanja na dovoljno velikom uzorku, u situaciji koja će biti objašnjena ispod.

Trenutno, najbolji način za privlačenje saobraćaja, lajkera, pratilaca, sledbenika ili korisnika su pokloni. Čim se osjeti potencijalna vrijednost, imamo i korisnike. Naravno, tu su i prize hunteri, ali o njima ću da pišem sledeći put.

Recimo da imate nagradno takmičenje sa nekim fondom nagrada. Imam bolju ideju, uzećemo realnu situaciju koja se upravo dešava, samo vam neću otkriti ime klijenta, al to vam nije ni bitno.

U opticaju imamo 699 adresa. Dobijene su legalnim putem, preko Facebook nagradnog takmičenja. Korisnicima je jasno naglašeno, vidljivo i čitko, da je potreban mejl za informacije o tom i narednim nagradnim takmičenjima.

Po defaultu u formularu je mejl adresa sa Facebooka, ali je korisnik mogao da stavi neku drugu, ako tu ne provjerava.

Posle jednog dana statistika je sledeća:

newsletter statistika

Statistika newsletter kampanje

Šta nam kažu podaci.

Ako imate mejl, koji ima catchy subject (odbacujemo mogućnosti da ga neko odmah izbriše), od respektabilne je kompanije (odbacujemo mogućnost da ljudi pomisle da je prevara), šaljete ga preko provjerenih servisa (odbacujemo mogućnost da završi u spam folderu), posle jednog dana mejl će da pogleda peti deo vaše mejl liste, a svaki četvrti korisnik od tih koji otvore mejl će da klikne na call to action dugme.

Mejlove je najbolje da šaljete ujutru, u 7h jer povećavate vjerovatnoću da će informacija da bude pročitana baš tog dana. Razlog je prost. Prosječan korisnik provjerava mejl jednom dnevno, a nekad i jednom u nekoliko dana.

Kada planirate bilo kakvu akciju, newsletter mora da se pošalje minimalno tri dana ranije. Treba imati u vidu i da je za dizajn potreban minimalno jedan dan, i za programiranje još jedan.

Da ne gojimo prase pred Božić, ako želite da usrećite korisnike novogodišnjom čestitkom, ovo je pravo vrijeme da krenete u akciju.

Do sledećeg kuckanja

@eUgljesa

 

 

Tim za pobedu

SAB [Mud Volleyball]

SAB (Odbojka u blatu) - Joshua Miller via Flickr

Nakon nekoliko nedelja potrage za timom koji želi da uđe u vode preduzetništva, produkcije i timskog rada (da, baš to će dobiti na jednom mestu) prijavio se jedan jedini tim. Iako su se jedini prijavili, svojski su se potrudili da se predstave.

Ne, to nisu oni na slici pored.

Ali ih očekuje rad na stvarima i na način koji ne očekuju. Neće biti prljavo ali će biti zabavno i poučno.

Zaključenje potrage je 5.decembra 2011 u 10:00 časova ujutru do našeg ulaska u kancelariji – ko se prijavio prijavio se.